Piše: Ivan Puzak
Godinama konstruktori satova rade na poboljšanju dihtovanja koristeći nove materijale i tehnologije kako bi udovoljili potrošačima. Među prvima u prošlom veku Rolex je svojim modelom Oyster, kome je ugrađena krunica na navoj s dvostrukim dihtunzima zavrtanjem navoja na krunici, postigao potpunu vodonepropustljivost. Sa satom koji je imao takvu zaštitu od vlage, plivačica Mercedes Glajce preplivala je 1927. kanal La Manš. U vreme Drugog svetskog rata proizvođači satova posvetili su veliku pažnju konstrukcijama časovnika koji su zaštićeni od prodora vlage, jer su to zahtevali surovi uslovi ratovanja.
Dugmići hronografa
Danas proizvođači satova, a posebno skupocenih, veliku pažnju posvećuju zaštiti od vlage. Kućište sata najčešće je napravljeno kao dizajnersko remek-delo, ali posebna pažnja posvećena je materijalu od koga se prave dihtunzi, kao i utorima u kojima se oni nalaze. Kod hronografa koji su predviđeni za ronjenje najveći problem dihtovanja su dugmići hronografa koji se kod većine ne smeju pritiskati dok su uronjeni u vodi. Zbog čega je to tako? Dugmići hronografa sastoje se od cilindra dugmića, kapice, klipa kojim pokrećemo poluge u satu, cilindrične opruge koja vraća kapicu u početni položaj i dihtunga okruglog preseka koji sprečavaju ulazak vlage u kućište sata. Klip dugmića na dodir se pomera, što znači da dihtunzi imaju takvu toleranciju koja nije sigurna kod većih pritisaka tečnosti. Zbog sigurnosti od nepreporučenog uključivanja hronografa pod vodom, neki satovi imaju kapice dugmića ne navoj koji se pre ulaska u vodu zavije i na taj način blokira mogućnost pritiskanja dugmića.
Menjanje dihtunga
Brend Corum na modelu Admiral’s Cup chrono konstruisao je bočne klizne kočnice koji blokiraju dugmence, a Breitling je kod svog elektronskog modela Chrono Avenger M1 konstruisao dugmence koje pomoću magneta privlači kontakte unutar sata i na taj način su izbegli bušenje kućišta. Kod profesionalnih ronilačkih satova, kao na primer Omege Planet Ocean koja je testirana na 600 m, ili Citizen časovnika iz serije Promaster, dugmići hronografa su konstruisani tako da se smeju pritiskati i u vodi. Kod svakog sata koji ima krunicu na navoj ona obavezno mora biti zavrnuta do kraja. Prilikom kupovine sata treba pažljivo pročitati uputstva proizvođača. Uz navedena krizna mesta postoje i druga, kao na primer dihtung stakla ili dihtung poklopca, kroz koja može prodreti vlaga, ali u praksi to je ređe. Na tim mestima važno je videti da nema mehaničkih deformacija i da utori u koje ugrađujemo dihtunge nisu oštećeni hemijskim delovanjem znoja. Važno je redovno održavati sat. Prilikom servisa menjaju se dihtunzi (gumeni koji stare, a vrlo su osetljivi na znoj i razne rastvore), kontrolišu se cevčice krunica i dugmenceta hronografa da tokom nošenja nisu oštećeni od raznih udaraca, pa se podmazuju zaštitnom silikonskom kremom „Fomblin“ da lakše klizaju. Ta krema je ujedno i zaštita dihtunga od štetnog delovanja znoja. Proizvođači preporučuju kod satova s kojima se ide u vodu, menjanje dihtunga češće nego što je servisni interval, a pre sezone kupanja obaveznu proveru sata u komori za testiranje. Pre svakog ulaska u vodu sat treba ohladiti da bi se izjednačila temperatura sata i vode. Ako to ne uradimo, razlika pritiska koja nastaje promenom temperature kod zarona, u sat može usisati vlagu koja inače ne bi ušla.
