LONGINES

S dugogodišnjim iskustvom na polju sportskog merenja vremena i kroz partnerstvo s međunarodnim federacijama Longines je gradio horološke pozicije i potvrdio status u najzahtevnijim uslovima rada, pa su Longines satovi tokom duge istorije bili verni pratioci proslavljenih pionira i istraživača u vazduhu, na zemlji i pod vodom.

Daroviti Ogist Agasiz ušao je u svet časovničarstva u St. Imijeu 1832. godine. Ubrzo je postao menadžer radionice koja je potom promenila ime u Agassiz & Co. U to vreme je marljivi preduzetnik proizvodio džepne satove, a njegovi vešti časovničari radili su kod kuće, u skromnim uslovima, bez struje i tekuće vode. Agasiz je s vremenom izgradio mrežu komercijalnih kontakata, što mu je omogućilo prodaju satova na drugim kontinentima, posebno u Severnoj Americi. Ambicije su potvrđene 1846. godine kada je Agasiz postao predsednik manufakture.

Tokom pedesetih godina devetnaestog veka Agasizov rođak Ernest Fransijon preuzeo je brigu o poslovanju, nakon čega su usavršene metode koje su se koristile u izradi satova. Fransijon je među prvima zaključio da bi bilo korisno sve faze izrade objediniti pod jednim krovom. Da bi to postigao, 1866. je kupio dva susedna zemljišta na desnoj obali reke Suze koja teče kroz dolinu St. Imije. Lokalitet je bio poznat kao Les Longines (Duge livade), pa se taj naziv preneo i na ime ateljea.

Iste, 1867, ambiciozno preduzeće predstavilo je prvi mehanizam, 20A. Longines je te godine za pomenuti mehanizam osvojio prestižno priznanje na Svetskoj izložbi u Parizu. Novi mehanički prodor vezuje se za 1878. kada je manufaktura Longines predstavila mehanizam 20H, prvi kalibar sposoban za precizan proračun vremena.

Godine 1889. Fransijon je patentirao zaštitni znak koji se sastojao od imena Longines i danas poznatog simbola – peščanog sata s krilima. Tako je sada Longines vlasnik najstarijeg logotipa koji se koristi u izvornom obliku, a registrovan je pri Svetskoj organizaciji za intelektualno vlasništvo (WIPO). Naime, već 1867. Longines je koristio simbol krilatog peščanog sata i trgovački naziv “Longines” kao garanciju kvaliteta u borbi protiv falsifikovanih proizvoda koji su zloupotrebljavali Longinesovu izuzetnu reputaciju.

Longines satovi su klasu uvek dokazivali u najzahtevnijim uslovima, što je potvrdila i ekspedicija iz 1899. godine, kada je princ Luiđi Amadeo od Savoje na arktičkoj misiji nosio Longines.

U istorijske almanahe upisana je i naredna, 1900. godina. Tada je ova švajcarska kompanija osvojila Grand Prix u Parizu za Le Renommée džepni sat, pokretan kalibrom 21.59. Tehničko istraživanje sprovedeno u okviru manufakture nagrađeno je nizom renomiranih priznanja i nagrada koje su još više proslavile ime švajcarske radionice. Tome je nesumnjivo doprinela i činjenica da je Longines do izložbe 1929. u Barseloni bio laureat čak deset Grand Prixja.

U formiranju Longines autoriteta značajnu ulogu je odigralo i uvođenje prvog mehanizma za određivanje vremena, koji automatski pokreće električna žica. Od tog trenutka 1912. brend je proglašen zvaničnim partnerom velikog broja međunarodnih federacija i prestižnih sportskih događaja širom sveta. Ništa manje značajna nije bila ni 1913. kada je Longines prezentovao 13.33Z, prvi kalibar namenjen ručnim satovima.

Bogatu kreativnost švajcarski brend je potvrdio i stvaranjem kalibara ovalnog i pravougaonog oblika. Značajan proboj vezuje se i za 1925, tada je Longines predstavio sat koji putem kalibra 10.68N ilustruje drugu vremensku zonu. Bio je to model koji je u istoriju upisan i kao čuveni Zulu, budući da je ciferblat bio ukrašen oznakom Z koja je simbolizovala zero ili zulu vreme (UTC+0).

Longines satovi su, takođe, deo istorije vazduhoplovstva i plovidbe jer su, između ostalog, učestvovali u prvom kontinuiranom letu preko Atlantika koji je 1931. godine izveo čuveni Čarls Lindberg.

Usledila je i 1957. kada je lansirana linija Flagship satova izražene elegancije. Longines nije zapostavio ni sportski orijentisane modele, što je potvrdila promocija ronilačkog sata koji kroz reizdanje živi i danas.

Nakon deset godina Longines je na tržište plasirao alternativu elektronskim i kvarcnim modelima rivalskih kuća. U pitanju je bio mehanizam L430 koji je pokretao modele kolekcije Ultra-Chron.

Nakon predstavljanja Ultra-Quartz mehanizma Longines je posvećenost inovacijama potvrdio i promocijom prvog digitalnog modela koji je pratila oznaka LCD tehnologije. Uprkos dominaciji kvarcne tehnologije Longines nije odustajao od mehaničkih samonavijajućih kalibara, pa je 1977. predstavio mehanizam L990.

Longines je 1982. prvi probio barijeru satova tanjih od dva milimetra. Bio je to danas veoma traženi sat Feuille d’Or (zlatni list). Usledila je prezentacija 276 VPH kvarcnog kalibra visoke preciznosti, koji je bio zadužen za pouzdan rad porodice Conquest časovnika.

Prelazak u savremeno doba časovničarstva Longines je ovenčao linijom DolceVita.

Deceniju nakon elegantne DolceVita linije Longines je 2007. godine prodajne butike popunio i satovima sportskog stila koji su podeljeni u četiri linije – HydroConquest, Conquest, GrandeVitesse i Admiral.

Kako bi napravio ravnotežu, švajcarski brend je 2009. kreirao i kolekciju damskih PrimaLuna časovnika. Longines nije zapostavio ni predan rad na mehanizmima, pa je 2010. svetlost dana ugledao kalibar L688.

U prethodnoj deceniji Longines je nastojao da očuva jedinstvenu kombinaciju tradicije, performansi i elegancije. Kao istaknuti partner u oblasti konjičkih sportova, umetničke i ritmičke gimnastike, alpskog skijanja i tenisa Longines nastavlja da podržava značajne događaje savremene sportske scene.

U aktuelnoj ponudi ističe se i kolekcija Spirit časovnika koji su debitovali 2020. godine.

Brend sa logotipom krilatog peščanog sata danas je prisutan u preko 140 zemalja. Aktuelna ponuda kompanije podeljena je u linije Classic i Sport časovnika.