Satovi su kompleksne sprave, sastavljene iz mnoštva delova koji rade u sprezi. Kako bi se bolje razumela anatomija časovnika, bilo mehaničkog ili kvarcnog, potrebno je razumeti ulogu svakog njegovog dela pojedinačno. Ovaj tekst će vam pomoći da bolje shvatite čuda mikroinženjeringa i dizajna, deo po deo, jer svaki deo igra ključnu ulogu u merenju vremena.
Anatomija satova
Sadržaj
Delovi satova
Mehanizam (kalibar)
Najprostije rečeno, mehanizam je motor koji pomera kazaljke i pokreće sve komplikacije na časovniku, kao što su hronograf, prikaz dana i datuma, mesečevih mena itd… Prema načinu rada, postoje dve vrste: mehanički i kvarcni.
Mehaničke mehanizme pokreću zupčanici i opruge; oni nemaju potrebu za izvorom električne energije. Mogu biti manuelni i automatski.
Kvarcni mehanizmi zahtevaju izvor električne energije, kao što je baterija, a rad se reguliše osciliranjem kvarcnog kristala. U zavisnosti od načina napajanja mogu biti obični kvarcni, solarni i kinetički.
Pored ovih postoje i kombinovani mehanizmi, poput meha-kvarca i spring drajva.
Tri najzastupljenija tipa mehanizama:
Manuelni
Mehanički tip mehanizma radi bez elektrohemijskog napajanja, tj. bez baterije i elektromotora. Pokreće ga glavna opruga koja se mora naviti ručno okretanjem krunice. Postepeno odvijanje glavne opruge pokreće set zupčanika koji pomeraju kazaljke.
Automatski
I ovo je mehanički tip mehanizma koji pokreće glavna opruga, ali se ona automatski navija pokretom. Navijanje omogućuje rotor, metalni teg koji se rotira pokretom ruke; on preko sklopa zupčanika automatski namotava glavnu oprugu, zahvaljujući čemu sat radi bez ručnog navijanja dokle god se redovno nosi.
Kvarcni
Napaja ga baterija, a preciznost se reguliše oscilacijama kvarcnog kristala kada se na njega primeni električna energija. Ovaj kristalni oscilator stvara signal vrlo precizne frekvencije, pa su kvarcni satovi dosta tačniji od mehaničkih.
Pored pomenutih tipova, postoje i:
Kinetički
Poznat i kao automatski kvarcni mehanizam, kombinuje rotor sa svim pratećim delovima, sličan onom kakav se koristi u automatskim mehaničkim satovima. Umesto baterije električnu energiju generiše rotor. Ovakvi mehanizmi obezbeđuju preciznost kvarcnog kalibra, a eliminišu potrebu za čestim menjanjem istrošene baterije koja ima štetan uticaj na životnu sredinu.
Solarni
Ne postoji velika razlika između kvarcnih i solarnih mehanizama. Oba tipa za pogon imaju bateriju, ali koriste različite izvore energije. Solarni mehanizmi imaju solarne panele koji svaki izvor svetlosti pretvaraju u električnu energiju i napajaju punjivu bateriju. Na taj način korisnik ne mora često da menja bateriju. Baterija solarnog sata može trajati 10 godina, nekad i duže, sve dok se pravilno vodi računa o njoj i poštuju smernice uputstva za korišćenje.
Meha-kvarc
Nastao je kombinacijom kvarcnog mehanizma i mehaničkih delova koji pokreću sekundaru. Preciznost i napajanje obezbeđuju delovi kvarcnog mehanizma sa baterijom, a sekundara vizuelno klizi po ciferblatu, umesto da skače po jednu sekundu. Kod meha-kvarc hronografa mehanički delovi mehanizma obuhvataju ceo modul štoperice, spajajući tako najbolje od dva sveta: preciznost kvarca i osećaj korišćenja i funkcionalnost mehaničkog hronografa.
Spring drajv
Kombinuje elemente mehaničkih i kvarcnih satova, čime se izbegavaju najveće potencijalne slabosti svakog od njih. Pošto ima glavnu oprugu kao izvor energije, spring drajv je više u skladu s mehaničkim kalibrima. Međutim, za razliku od mehaničkog, nema zaprečni mehanizam. Umesto toga tri-sinhro regulator kontroliše tok snage koju oslobađa glavna opruga, pri čemu obezbeđuje tačnost poput kvarca od ± 15 sekundi mesečno.
Kućište
Kućište je zaštitna školjka u kojoj se nalaze delikatne unutrašnje komponente sata. Obično je napravljeno od nerđajućeg čelika, ali se koriste i drugi metali, legure, nemetali i kompozitni materijali. Dizajn kućišta značajno doprinosi estetskoj privlačnosti i izdržljivosti sata.
Najčešći oblici kućišta su:
Okruglo
Najčešći je i svestran oblik pa odgovara širokom spektru stilova.
Kvadrat i pravougaonik
Ovaj oblik karakterističan je za ar deko satove i određene starije stilove. Posebno se ističu modeli Cartier Santos, Jaeger LeCoultre Reverso ili TAG Heuer Monaco.
Tonneau
Ovaj oblik kućišta ima siluetu vinskog bureta (tonneau na fr. bure), što će reći dve zaobljene i dve ravne strane. Ima karakterističnu, pomalo starinsku privlačnost. Poznati satovi sa tonneau kućištem su Franck Muller i Richard Mille.
Jastučasti
Mešavina okruglih i kvadratnih oblika često je povezana sa ronilačkim ili određenim pilotskim modelima. Poznati su Panerai satovi sa ovakvim oblikom kućišta.
Kao što smo rekli, materijali koji se koriste za kućišta mogu biti razni, u rasponu od nerđajućeg čelika, zlata, titanijuma, bronze, preko različitih tipova keramike pa do ugljeničnih kompozita, a svaki ima svoja estetska i funkcionalna svojstva.
Staklo (Kristal)
Staklo je providan poklopac iznad brojčanika.
Obično se koriste sledeća tri materijala:
Akrilno staklo
Ova vrsta providne plastike dovoljno je elastična pa je manje verovatno da će se razbiti, ali se lako može ogrebati.
Mineralno staklo
Tvrđe je i otpornije na ogrebotine od akrlinog, ali je veća verovatnoća da će se razbiti prilikom snažnog udarca.
Safirno staklo
Sintetički safir je izuzetno tvrd i otporan na ogrebotine, što ga čini najpoželjnijom, ali i najskupljom opcijom. Međutim, zbog izuzetne tvrdoće nema elastičnost, pa je nešto veća verovatnoća da će se razbiti prilikom jačeg udarca.
Brojčanik (ciferblat, cifarnik)
Brojčanik, ili ciferblat je lice sata. Može biti jednostavan, minimalističkog stila, bez ukrasa, ili imati složen dizajn i dodatne komplikacije. Na brojčaniku dizajn sata zaista može da dođe do izražaja.
Brojčanici mogu biti:
Analogni
Najtradicionalniji tip gde kazaljke pokazuju tačno vreme.
Digitalni
Prikazuje vreme numerički, što se obično sreće kod modernih, elektronskih satova, ali ima i tradicionalnih mehaničkih satova koji vreme prikazuju digitalno; to je mnogo puta pokazao čuveni nemački brend A. Lange und Söhne.
Brojčanik hronografa
Ima dodatne, manje brojčanike koji se nazivaju podbrojčanici ili registri, a služe za precizno merenje vremena, sati, minuta, sekundi, kod nekih modela čak i delova sekundi.
Skeletonizovan brojčanik
Delimično otvoren brojčanik ili potpuno odstranjen kako bi unutrašnji mehanizam bio vidljiv s prednje strane.
Gijoše (guilloché) brojčanik
Brojčanik sa fino ugraviranim preciznim linijama i šarama koje se rade ručno, pomoću specijalnog rozeta struga. Gijoše se često viđa na skupim, luksuznim satovima.
Radijalni zraci (sunburst):
Brojčanik je brušen iz jedne tačke u centru ka spolja, tako da prelama svetlost što podseća na širenje sunčevih zraka.
Kazaljke
Delovi sata usidreni na sredini brojčanika kreću se ukrug i pokazuju sate, minute, često i sekunde. Neki satovi na podbrojčanicima imaju dodatne kazaljke za prikaz drugih informacija, kao što su datum, rezerva snage ili precizniji delovi vremena.
Stilovi kazaljki:
Alfa
Ime su dobile jer podsećaju na veliko slovo A; imaju oblik izduženih vrhova strela, ali se pri osovini naglo sužavaju, što ih razlikuje od klasičnog oblika strele. Ovakve kazaljke krase satove A. Lange & Söhne.
Brege
Ime su dobile ime po čuvenom časovničarskom majstoru Bregeu. Abram Luj Brege (Abraham Louis Breguet) (1747–1823) smatra se izumiteljem mnogih delova i komplikacija satova koji se koriste i danas. Kazaljke su tanke a pri vrhu imaju krug sa otvorenom sredinom.
Delfin
Podsećaju na stilizovanu siluetu delfina u pokretu, s tim što su strane ravne, a ivice oštre. Nastale su krajem tridesetih godina dvadesetog veka, a legenda kaže da su ime dobile po francuskom nazivu za najstarijeg kraljevog sina, naslednika prestola.
Dijamant
Poznate su i kao romb kazaljke, a često se viđaju na Flieger tipu satova. Ponekad se nazivaju i pilotskim kazaljkama.
Kapljica
To su kazaljke koje skoro isključivo koristi veliki F. P. Journe na svojim unikatnim satovima, pa ih mnogi i nazivaju po njemu. Karakteriše ih oblik izdužene Rupertove staklene kapljice. Tanke su, elegantne i definitivno unikatne.
Katedralne
Odlikuju se kružnim ornamentom na maloj kazaljci i izduženom velikom kazaljkom koja podseća na prozor gotičke katedrale, po čemu su i dobile ime.
List
Imaju širok, pljosnat oblik koji oponaša prirodan obris vegetativnog biljnog dela, tj. lista.
Mač
U obliku su oštrice dvoseklog srednjovekovnog mača.
Mercedes
Ovaj tip se razvio iz katedralnih kazaljki, a koristi ih čuveni brend Rolex. To ih svrstava u najpopularnije kazaljke u svetu satova. Ime su dobile jer kružni deo podseća na znak nemačkog automobilskog giganta.
Olovka
Minimalistički dizajnirane kazaljke u obliku zašiljenih grafitnih olovaka veoma su popularne kod elegantnih satova. Neretko su na vojnim i ronilačkim modelima ispunjene fosfoluminiscentnom bojom koja svetli u mraku.
Pahuljica
Velike, smele, ugaone satne kazaljke neizostavan su i najprepoznatljiviji deo Tudor dizajna koji traje više od 50 godina. Radi se o uprošćenim Rolexovim mercedes kazaljkama: u stilu tada popularnog Pikasovog kubizma krug je pretvoren u kvadrat.
Palica
Imaju prost oblik palica ili štapa. Jednostavan, minimalistički dizajn uvek je dobar dizajnerski izbor u kombinaciji sa dobrom iluminacijom ili tricijumskim cevima.
Pik
Kazaljke čiji je vrh u obliku pika (oznake na kartama) klasičan su stil koji se često koristio na džepnim i starim nemačkim zidnim satovima.
Strela
Kao što ime kaže, ove kazaljke imaju oblik strele. Odlikuje ih dugačka drška i zašiljen vrh koji je često ispunjen fosfoluminiscentnom bojom.
Krunica
To je malo dugme koje se obično nalazi na desnoj strani kućišta. Koristi se za podešavanje vremena, datuma i drugih funkcija, a u mehaničkim i nekim automatskim satovima i za navijanje glavne opruge.
Okvir, luneta, korona, prsten (bezel)
Okvir oko stakla sata često je napravljen od metala ili drugog tvrdog materijala poput keramike. Može biti dekorativan ili imati funkcionalnu upotrebu, kao što je praćenje proteklog vremena na ronilačkim satovima ili prikazivanje druge vremenske zone.
Postoji nekoliko tipova okvira:
Fiksni
Ovi okviri su nepokretni, često se nalaze na raznim tipovima satova i služe da osiguraju, pa i zaštite staklo od udaraca.
Rotirajući
Nalaze se na ronilačkim i pilotskim satovima, rotiraju se kako bi omogućili funkcije merenja vremena ili proračuna. Rotacija može biti jednosmerna, što je uobičajeno kod ronilačkih satova iz bezbednosnih razloga, ili dvosmerna kao kod pilotskih modela.
Okvir tahimetra
Obično se nalazi na trkačkim satovima, može se koristiti za izračunavanje brzine na osnovu vremena putovanja. Oni su najčešće fiksirani i idu u kombinaciji sa funkcijom štoperice na hronografima.
GMT okviri
Imaju dvadesetčetvoročasovnu skalu i mogu se podesiti da očitavaju vreme u drugoj vremenskoj zoni. Mogu biti fiksirani ili rotirajući u oba smera zbog praktičnosti.
Kaiš ili narukvica
Kaiš ili narukvica je ono što pričvršćuje sat za vaš zglob. Kaiševi mogu biti od kože, gume, tkanine ili drugih materijala, dok su narukvice obično od metala, ali se ponekad koriste i egzotičniji materijali, poput keramike. Izbor između kaiša i narukvice u velikoj je meri stvar ličnih preferencija a može dramatično promeniti izgled sata.
Klasičan kožni kaiš
Napravljen je iz dva dela koji se kače na različite krajeve kućišta, udoban je i dostupan u raznim stilovima i bojama. Često se nalazi na svečanim i pilotskim satovima.
Metalna narukvica
Izdržljiva je, obično je od nerđajućeg čelika, titanijuma ili plemenitih metala, a prati materijal kućišta. Postoji mnogo različitih modela i oblika linkova.
NATO/Zulu kaiš
To je jednodelni najlonski kaiš koji prolazi ispod kućišta. Prvobitno je dizajniran za vojnu upotrebu, izdržljiv je i dostupan u raznim bojama. Može biti od najlona, neke druge tkanine ili kože.
Gumeni kaiš
Idealan je za sportske ili ronilačke satove zbog otpornosti na slatku i slanu vodu i znoj.
Tkanina/platno
Lagana i ležerna, savršena je za opušteni stil. Postoji ogroman broj boja i različitih tipova tkanja.
Dodatne komponente i funkcije
Luminiscencija
Mnogi satovi na kazaljkama i markerima na brojčaniku koriste svetleći materijal za vidljivost u mraku. Ovaj materijal apsorbuje svetlost, a zatim je polako emituje tokom vremena.
Postoje dva glavna tipa:
Komplikacije
U časovničarstvu je komplikacija svaka funkcija koja prevazilazi prikazivanje sati, minuta i sekundi. Uobičajene komplikacije uključuju prikaz dana, datuma, hronografe (štoperice), dvostruke vremenske zone (GMT) i faze Meseca. Složeniji (i obično skuplji) satovi mogu imati godišnje kalendare, večite kalendare, minut repetitore ili turbijone.
Vodootpornost
Vodootpornost se odnosi na nivo pritiska koji sat može da izdrži pod vodom na određenoj dubini a da ne propusti vodu i ne bude ugrožen njegov rad i preciznosti. Oznake na poklopcu kućišta ili na samom brojčaniku govore koliki pritisak ili koliku dubinu sat može da izdrži, u testiranim, statičkim uslovima.
Oznake mogu biti napisane u atmosferama – atm; pritisak u barima – bar; i dubina u metrima – m. Ponekad na satu može stajati oznaka dubine u stopama – feet ili ft; ili, na najstarijim ronilačkim satovima, u hvatima – fathoms.
Rezerva snage
Kod mehaničkih i automatskih satova rezerva snage pokazuje koliko dugo će sat raditi kada se potpuno navije, mereno u satima, ponekad danima. S druge strane, kvarcni satovi imaju vek trajanja baterije, koji se obično meri godinama.