Komplikacije se u časovničarstvu odnose na svaku funkciju časovnika osim jednostavnog prikaza vremena, sati, minuta i sekundi. Nekada davno je čak i prikaz sekundi bila dodatna komplikacija, neophodna za preciznije merenje vremena u vojsci ili na sportskim događajima. Izvedeno od latinske reči „complicareˮ, što znači presaviti zajedno; u prenesenom značenju može da bude i „uplesti zajednoˮ ili „nešto zapetljanoˮ, tj. komplikovano. Komplikacije obuhvataju širok spektar karakteristika koje se razlikuju po složenosti i funkciji. Od hronografa do indikatora mesečevih mena, ovi elementi ne samo da povećavaju korisnost sata već su i primer umetničkog i inženjerskog umeća ugrađenog u visokokvalitetno časovničarstvo. U ovom delu se upuštamo u anatomiju raznih komplikacija u časovničarstvu.
Satne komplikacije
Hronograf
Hronograf je, u suštini, štoperica integrisana u sat. Naziv je grčkog porekla, potiče od reči „hronos“ (vreme) i „graf“ (pisati). Francuski časovničar i slikar Luj Moane (Louis Moinet), izumeo je hronograf 1816. godine.
Otada je hronograf evoluirao u veoma koristan alat za vojno osoblje, pilote, doktore ili one koji jednostavno uživaju u preciznom merenju vremena. Na osnovu konfiguracije brojčanika, hronograf omogućuje izračunavanje neke mere, kao što je km/h. Neke od najčešće korišćenih skala na brojčanicima ili okvirima hronografa su tahimetar, telemetar ili pulsometar.
Komplikacija kombinuje nezavisnu kazaljku štoperice, koja se može pokrenuti, zaustaviti i vratiti na nulu uzastopnim pritiskom na za to određen taster. Na prvi pogled hronograf ćete prepoznati po dodatnim podbrojčanicima (nazivaju se i registri), koji prate minute, često i sate, pa čak i delove sekunde kod nekih naprednijih modela. Hronografe ne treba mešati sa hronometrima – satovima visoke preciznosti testiranim u različitim uslovima, na različitim temperaturama i različitim položajima.
Ključne komponente hronografa su taster ili dugme za pokretanje i zaustavljanje štoperice, taster za resetovanje i centralna kazaljka hronografa. Neki nude funkciju brzog resetovanja (flajbek) što omogućuje korisniku da resetuje hronograf bez zaustavljanja. Ovo je posebno korisno za praćenje različitih vremena, krugova na trkama ili drugih brzih događaja.
Kalendar
Datum (date)
Ovo je najjednostavnija komplikacija kalendara. Kao što ime kaže, prikazuje datum i obično se nalazi u prozoru na brojčaniku. To se postiže malim brojem dodatnih delova na mehanizmu i dodatnim točkom ili diskom koji napreduje jednom svaka 24 sata. Na njemu su ispisani brojevi od 1 do 31, koliko maksimalno može da ima jedan mesec.
Dan-datum (day-date)
Nešto složenija komplikacija pored datuma prikazuje i dan u nedelji. Mehanizam je sličan komplikaciji datuma, ali s drugim, manjim točkom ili diskom, obično s unutrašnje strane, na kome su ispisani dani u nedelji.
Godišnji kalendar (annual calendar)
Komplikacija godišnjeg kalendara uzima u obzir različite dužine meseci od marta do januara, što zahteva ručnu korekciju samo jednom godišnje, krajem februara. Mehanički je namešten da prepozna mesece sa 30 i 31 danom, tako da prikazuje tačan datum tokom cele godine, osim februara.
Večiti kalendar (perpetual calendar)
Večiti kalendar je najsloženija kalendarska komplikacija. Kada se jednom podesi, složeni mehanički sklop odrađuje komplikovanu funkciju određivanja datuma, uzimajući u obzir različite dužine meseci i prestupnu godinu. Ova komplikacija uključuje datumski disk sa četrdeset osam koraka različitih dužina, koji odgovaraju tačnom nizu meseci u četvorogodišnjem ciklusu.
Takav sat tačno određuje datum i u februaru, i dodaje dvadeset deveti dan tokom prestupne godine. Satovi sa ovom komplikacijom će, u teoriji, biti tačni sve do 2100. godine, kada će zbog izmena u datumu na svetskom nivou biti potrebno da se našteluje.
Prikaz mesečevih mena (Moon phase complication)
Komplikacija prikaza mesečevih mena pokazuje trenutnu fazu Meseca koju vidimo sa Zemlje. Sastoji se od rotirajućeg diska sa dva prikaza Meseca. Disk se okreće izračunatom brzinom, odražavajući Mesečev ciklus od 29,5 dana, a trenutnu lunarnu fazu prikazuje u malom otvoru na brojčaniku.
Ova komplikacija je nekada imala veliku ulogu u pomorstvu, kada se na mesečeve mene pazilo zbog plime i oseke. Danas se ceni zbog umetničkog utiska.
GMT / prikazivanje druge vremenske zone
GMT komplikacija prikazuje drugu vremensku zonu. Ovo se obično radi sa dodatnom satnom kazaljkom koja napravi pun krug jednom u 24 sata i direktno je povezana sa standardnim lokalnim vremenom. Neki GMT satovi imaju satnu kazaljku za lokalno vreme koja se može podesiti kada putujete, dok GMT kazaljka ostaje podešena na vaše kućno vreme. To se naziva pravi ili putnički GMT sat. Postoji i kancelarijski GMT kod koga se nezavisno pomera samo GMT kazaljka.
Svetsko vreme (World time)
Satovi sa ovom komplikacijom prikazuju vreme u više vremenskih zona. Ovo se obično postiže korišćenjem dvadesetčetvoročasovnog rotirajućeg prstena oko brojčanika i spoljašnjeg okvira sa označenim velikim gradovima u svakoj zoni. Poravnavanjem tačnog sata sa gradom koji predstavlja dotičnu vremensku zonu možete da pročitate vreme u bilo kojoj zoni na satu.
Minutni repetitor (Minute repeater)
Repetitor minuta je akustična komplikacija koja pritiskom na dugme odzvoni sate, četvrtine sata i minute nakon četvrt sata. Ovo je za proizvodnju jedna od najsloženijih komplikacija zbog precizne prirode gonga i čekića potrebnih za stvaranje zvuka. Proces podešavanja minutnog repetitora je podjednako složen, pri čemu svaki ton proizvode delovi koji su mukotrpno kreirani ručno.
Turbijon (Tourbillon)
Turbijon je dizajniran da umanji uticaj gravitacije na tačnost sata. To je vrsta zaprečnog mehanizma koji je zajedno sa balansnim točkom i balansnom oprugom smešten u rotirajući kavez koji obično pravi punu rotaciju svakih 60 sekundi, efektivno usrednjavajući pozicione greške. Izumeo ga je Abram Luj Brege 1801. godine. Turbijon je jedna od najcenjenijih komplikacija zbog svoje složenosti, i često je istaknut na brojčaniku kao znak horološkog prestiža.
Indikator rezerve snage
Ova komplikacija pokazuje koliko energije ostaje u satu pre nego što mu zatreba navijanje. Za satove koji se navijaju ručno ovo je posebno korisna funkcija. Funkcioniše na jednostavnom principu: dok se odmotava glavna opruga, povezani mehanizam pomera pokazivač preko podbrojčanika. Kada je glavna opruga potpuno namotana, pokazivač je na „maksimumuˮ skale i pomera se ka „minimumuˮ kako se glavna opruga odmotava.
Indikator rezerve snage je praktična komplikacija koja daje vizuelni znak korisniku kada je vreme za navijanje sata. Pomaže u sprečavanju neprijatnih situacija da vam sat neočekivano stane jer ste zaboravili da ga navijete, obezbeđuje tačno i pouzdano merenje vremena. Za satove sa automatskim kalibrom ova funkcija je manje kritična, ali je i dalje korisna i nalazi se na raznim modelima.