Materijali u izradi satova

Nerđajući čelik je jedan od najčešće korišćenih materijala u časovničarstvu. Popularan je zbog izdržljivosti, otpornosti na koroziju i pristupačnosti. Postoje različite vrste nerđajućeg čelika, ali onaj sa oznakom 316L danas se najčešće koristi. Ima prepoznatljiv srebrni sjaj, može se polirati do visokog sjaja ili pak brusiti da se dobije mat završna obrada.

Često se koristi za luksuzne časovnike zbog statusa i vrednosti. Obično su u pitanju tri vrste zlata: žuto, belo i ružičasto. Žuto zlato je najčistiji oblik; belo se dobija mešanjem sa paladijumom ili niklom da bi se dobila srebrna boja; ružičasto se dobija mešanjem sa bakrom da bi se dobila crvenkasta nijansa. Zlato je mekano i može se lako ogrebati, ali ga je lako polirati. Zlato od 18K, što znači da je 75 posto čistog zlata, obično se koristi u časovničarstvu jer ima savršen balans između čistoće i tvrdoće.

Platina je ređa od zlata, što je čini skupljom. Veoma je otporna na habanje i tamnjenje, pa je idealna za satove predviđene da traju. Zbog velike gustine, platina
je dosta teška, pa su satovi napravljeni od ovog plemenitog metala primetno teži od svojih zlatnih ili čeličnih pandana.

Titanijum je lagan, ali jak materijal veoma otporan na koroziju. Lakši je i jači od nerđajućeg čelika, pa je idealan za veće satove kako bi bili udobniji za nošenje. Titanijum ima tamniju boju, vrlo teško se polira, stoga najčešće ima jedinstvenu i prepoznatljivu mat završnu obradu. Takođe je hipoalergen, pa je pogodan za osobe sa osetljivom kožom.

Keramika je moderan materijal i satovima nudi elegantan i savremen izgled. Neverovatno je tvrda, otporna na ogrebotine i može da izdrži visoke temperature. Keramički satovi dolaze u različitim bojama, najčešće crnoj i beloj. Uprkos tvrdoći, keramika može biti krhka te može da naprsne pa i da se razbije ako padne.

Koristi se za staklo sata zbog tvrdoće koja obezbeđuje visok nivo otpornosti na grebanje. Napravljen je sintetički i na Mohsovoj skali tvrdoće rangiran odmah ispod dijamanta. Safirno staklo može da ima jedan ili više slojeva antirefleksnog premaza kako bi sat bio lakši za čitanje pri jakom svetlu. Uprkos tvrdoći, može se okrnjiti ili potpuno razbiti pri jakom udaru.

Guma i silikon se obično koriste za kaiševe satova, posebno na modelima namenjenim za sport i ronjenje. Oni su izdržljivi, voda im ne smeta i udobni su za nošenje. Mogu biti u različitim bojama i lako se čiste.

Koža je tradicionalan materijal u izradi kaiševa. Ona se lako oblikuje i boji, pa iako tradicionalni, kožni kaiševi mogu imati moderan dizajn i biti veoma različitih boja. Tokom vremena kožni kaiševi dobijaju jedinstvenu patina te poboljšavaju karakter sata. Međutim, nisu vodootporni i mogu se istrošiti dužom redovnom upotrebom.

Bronza postaje sve popularnija u časovničarstvu. Ta legura je obično napravljena od bakra i kalaja i ima karakterističnu toplu nijansu žute. Interesantno je da bronza s vremenom patinira, to jest razvija zelenkasti sloj usled oksidacije. Ova patina je jedinstvena od sata do sata, što pojačava njihovu unikatnost.

Ovaj visokotehnološki materijal ceni se zbog čvrstoće i veoma male težine. Sastoji se od tankih niti ugljenika ispletenih zajedno i postavljenih u smolu. Ugljenična vlakna se često koriste u vrhunskim sportskim satovima zbog izdržljivosti i moderne estetike.

Tantal je redak, čvrst, plavosivi metal veoma otporan na koroziju. Gušći je i teži od čelika i ima jedinstven sjaj po kojem se izdvaja. Zbog njegove izuzetne tvrdoće sa tantalom je teško raditi, pa su satovi napravljeni od njega retki i skuplji.

Dijamanti i drugo drago kamenje, poput safira, rubina i smaragda, često se koriste za ukrašavanje luksuznih satova. Obično se upotrebljavaju za oznake i markere na brojčaniku, a ponekad i da se ukrasi spoljašnost sata. Tada se postavljaju u okvir ili se njima potpuno poploča brojčanik ili kućište, što daje izuzetno luksuzan izgled.

Sedef je unutrašnji sloj školjki. Često se koristi u luksuznim satovima za izradu brojčanika. Ima jedinstven sjaj sa bojama koje se prelivaju i dubinu koja se menja sa uglom svetlosti što satu daje zapanjujuće elegantan izgled.

Ovaj veoma ekskluzivan materijal koristi se za izradu brojčanika luksuznih satova. Svaki komad meteorita ima jedinstvene obrasce (poznate kao Vidmanstatten obrasci) koji su nastali sporim hlađenjem jezgra meteorita tokom miliona godina. To znači da ne postoje dva identična brojčanika napravljena od meteorita.

Emajl, supstanca nalik staklu, nanosi se na metalnu površinu a zatim peče na visokim temperaturama kako bi se dobila čvrsta staklasta struktura. Emajliranje je dugotrajan, delikatan proces koji zahteva veliku veštinu, zbog čega su satovi sa emajlom veoma cenjeni i skupi.

Listovi zlata se koriste u nekim luksuznim satovima, često u kombinaciji sa emajlom na brojčaniku. Proces nanošenja zlatnih listića je naporan i zahteva veštu ruku majstora, što doprinosi ekskluzivnosti sata.

PVD (Physical Vapor Deposition), u prevodu fizičko taloženje pare, proces je koji se koristi za stvaranje veoma tankog, izdržljivog premaza na površini kućišta ili narukvica. To uključuje isparavanje određenih metala a zatim u vakuumu na visokim temperaturama njihovo nanošenje na površinu u slojevima. Ovo rezultira premazom znatno čvršćim i otpornijim na koroziju od osnovnog materijala. PVD premazi mogu biti u različitim bojama, a najčešće crnoj. Dobijena završna obrada je izdržljiva, donekle otporna na ogrebotine i dodaje drugačiju estetiku satu. Treba napomenuti da ako se PVD premaz izgrebe toliko duboko da izloži osnovni materijal, to se teško može popraviti.

DLC (Diamond Like Carbon) predstavlja specifičan tip PVD premaza koji postaje sve popularniji u industriji satova. Kao što ime govori, DLC ima neka svojstva dijamanata. Izuzetno je tvrd, značajno smanjuje rizik od ogrebotina ili drugog habanja. Takođe, daje elegantnu, modernu estetiku, posebno privlačnu na sportskim i luksuznim satovima.
DLC se često koristi za stvaranje crne završne obrade koja je mnogo izdržljivija od tradicionalnog crnog PVD-a. Međutim, vredi napomenuti da, kao i kod drugih PVD premaza, ako je DLC sloj izgreban toliko duboko da izloži osnovni materijal, gotovo je nemoguće popraviti ga. Potrebno je ponovno nanošenje celog sloja, a to košta.
PVD i DLC premazi omogućuju veliku raznovrsnost u dizajnu satova: nude niz opcija boja, dok istovremeno povećavaju izdržljivost sata.

Silicijum se relativno skoro našao u upotrebi u časovničarstvu. Poboljšava stabilnost, performanse, tačnost i otpornost na magnetne smetnje i toplotne fluktuacije. Takođe, može jako dugo da zadrži svoj oblik i nikada ne zahteva podmazivanje. Najčešća upotreba silicijuma je za komponente mehanizma, za balansni točak, balansnu oprugu i zaprečni mehanizam.