04 / 10 / 24

Mehanizmi satova

Mehanizam je unutrašnji sklop koji pokreće sat. Ovaj složeni sistem delova srce je sata, a predstavlja akumulaciju skoro 600 godina usavršavanja stručnosti i zanatstva, ali i rada na prefinjenosti. Danas postoji nekoliko tipova mehanizama i svaki ima svoje prednosti i mane. Detaljna objašnjenja u ovom tekstu omogućiće vam da bolje razumete kako mehanizmi funkcionišu, što vam može pomoći da više cenite tehniku, tehnologiju i veštinu izrade uložene u stvaranje ovih čudesnih sprava koje mere vreme.

Sadržaj

Tipovi mehanizama

Manuelni ili mehanizam na ručno navijanje

Manuelni mehanizam najstariji je tip, nastao je još u XVII veku. Pokreće ga opruga koja se mora ručno navijati okretanjem krunice, ne bi li satu osigurala potrebnu pokretačku energiju. Energija se prenosi putem niza zupčanika, a oni pokreću balansni točak koji oscilira napred-nazad konstantnom brzinom. Rad mehanizma proizvodi specifičan zvuk kucanja, što je karakteristično za svaki mehanički sat.

Komponente manuelnog mehanizma:

Glavna opruga

Izvor je energije i treba je povremeno navijati da bi sat radio.

Zupčanik

Sklop zupčanika prenosi energiju od glavne opruge do balansnog točka preko zaprečnog mehanizma.

Zaprečni mehanizam (escapement)

Prebacuje energiju na balansni točak i reguliše njeno postepeno oslobađanje. Bez zaprečnog mehanizma glavna opruga bi se odvila brzo i sat ne bi služio ničemu.

Balansni točak (balansa ili nemirnica)

Osciluje napred-nazad, što deli vreme na jednake segmente. Broj oscilacija često se koristi za određivanje frekvencije sata.

Rubini

Sintetički rubini se koriste kako bi smanjili trenje i trošenje pokretnih komponenti. Oni mehanizam čine pouzdanijim, preciznijim i dugovečnijim.

Kako funkcioniše manuelni mehanizam

Da bi radio, manuelni mehanizam zahteva ručno navijanje s vremena na vreme. Ceo proces izgleda ovako:

  • Okretanjem krunice namotava se glavna opruga i na taj način skladišti energija.
  • Odmotavanjem glavne opruge oslobađa se kinetička energija koja se preko sistema zupčanika prenosi na zaprečni mehanizam.
  • Zaprečni mehanizam ne dozvoljava da se opruga odvije odjednom i oslobodi energiju na mah, već deli proces na regulisane delove i energiju prosleđuje na balansni točak.
  • Balansni točak ovu regulisanu energiju koristi da oscilira napred-nazad kontrolisanom brzinom.
  • Nakon određenog broja oscilacija balanse drugi sistem zupčanika energiju prenosi na kazaljke.
  • Kazaljke se pomeraju.

Automatski mehanizam

Automatski mehanizam, poznat kao samonavijajući, takođe je mehanički tip sličan manuelnom, ali uključuje rotor koji glavnu oprugu namotava koristeći prirodne pokrete ručnog zgloba.

Komponente automatskog mehanizma

Rotor

Metalni teg pričvršćen za mehanizam koji suži za automatsko namotavanje glavne opruge, okretanjem bez ograničenja dokle god korisnik pomera zglob.

Dodatne komponente su iste kao i kod manuelnog mehanizma.

Kako funkcioniše automatski mehanizam

Pokret ručnog zgloba dovodi do pomeranja rotora koji je sistemom zupčanika povezan sa glavnom oprugom. Slobodno kretanje rotora automatski namotava glavnu oprugu, čime se skladišti kinetička energija.

  • Pokretanjem rotora ili okretanjem krunice (kod novijih modela automatskih mehanizama) namotava se glavna opruga i tako skladišti energija. (Navijanje automatika preko krunice nije uvek preporučljivo).
  • Odmotavanjem glavne opruge oslobađa se kinetička energija koja se preko sistema zupčanika prenosi na zaprečni mehanizam.
  • Zaprečni mehanizam ne dozvoljava da se opruga odvije odjednom i oslobodi energiju na mah, već deli proces na regulisane delove i energiju prosleđuje na balansni točak.
  • Balansni točak ovu regulisanu energiju koristi da oscilira napred-nazad kontrolisanom brzinom.
  • Nakon određenog broja oscilacija balanse drugi sistem zupčanika energiju prenosi na kazaljke.
  • Kazaljke se pomeraju.

Kvarcni mehanizam

Kvarcni mehanizam se napaja iz baterije i koristi vibracije kvarcnog kristala kako bi regulisao merenje vremena. Veoma je precizan, zahteva malo održavanja i pristupačniji je od mehaničkih kalibara.

Komponente Kvarcnog mehanizma

Baterija

Obezbeđuje stalnu električnu energiju određene voltaže za napajanje sata.

Kvarcni kristal

Vibrira na preciznoj frekvenciji kada je podvrgnut električnoj energiji.

Integrisano kolo

Obrađuje vibracije kristala kvarca i reguliše merenje vremena.

Koračni motor

Prevodi električne impulse u mehaničko kretanje za pomeranje kazaljki.

Kako funkcioniše kvarcni mehanizam

Baterija šalje električnu energiju do kvarcnog kristala, zbog čega on vibrira na preciznoj frekvenciji u zavisnosti od tipa kvarcnog mehanizma. Ceo proces izgleda ovako:

  • Električna energija se prenosi od baterije do kvarcnog kristala.
  • Struja čini da kristal kvarca vibrira tempom od 32.768 puta u sekundi. To je najstandardnija frekvencija, ali postoje ultraprecizni kvarcni mehanizmi koji rade na 262.000 Hz, pa i više.
  • Integrisano kolo meri broj vibracija i generiše jedan elektronski impuls na određeni broj vibracija kvarcnog kristala.
  • Koračni motor pomera kazaljke za jednu sekundu, kada god dobije jedan električni impuls koji generiše integrisano kolo.

Drugi tipovi mehanizama

Hibridni mehanizam (meha-kvarc)

Hibridni mehanizam je poznat i pod nazivom meha-kvarc. Nastao je kombinacijom kvarcnog mehanizma sa mehaničkim delovima koji pokreću sekundaru. Preciznost obezbeđuju delovi kvarcnog mehanizma, a sekundara vizuelno klizi po ciferblatu, umesto da skače po jednu sekundu. Najčešći tipovi meha-kvarcnih mehanizama su hronografi, gde se na kvarcni mehanizam dodaju mehanički delovi štoperice. Ovakva kombinacija delova nudi najbolje od dva sveta, budući da su umnogome precizniji od potpuno mehaničkih hronografa.

Komponente hibridnog mehanizma

Hibridni mehanizam sadrži komponente kvarcnog mehanizma za merenje vremena, a pored toga ima i mehanički modul sa različitim funkcijama, od obične sekundare do hronografa, tj. mehaničke komponente za funkcije štoperice.

Kako funkcioniše hibridni mehanizam

Kvarcni mehanizam održava tačno vreme, dok mehaničke komponente pokreću dodatne funkcije sata. To mogu da budu sekundara, štoperica i pomoćni brojčanici ili neka druga komplikacija, poput prikaza mesečevih mena. Mehanički delovi obezbeđuju glatko kretanje sekundare, to jest kazaljke hronografa, slično mehaničkim hronografima, pri čemu je zadržana tačnost, a pritom i cenovna pristupačnost kvarcnih satova.

Spring Drive (Spring drajv)

Spring drajv je zaštićeni naziv za jedinstvenu tehnologiju izrade mehanizama, koju je razvio Seiko. Ovaj tip poput manuelnih ili automatskih mehanizama energiju generiše navijanjem glavne opruge (main spring) i tako daje pogon (drive) satu. Razlika je u tome što se klasičan način stvaranja energije kombinuje sa savremenim elektronskim regulatorom i kvarcnim oscilatorom kako bi se dobio nivo preciznosti kakvu nijedan čisto mehanički sat ne može da ostvari.

Komponente spring drajv mehanizma

Deo komponenti je isti kao kod mehaničkih satova koji generišu energiju. Razlika je u balansi ili kliznom točku (Seiko ga naziva Glide Wheel) koji se ovde konstantno vrti ukrug umesto da oscilira napred-nazad. Tu sve sličnosti s klasičnim mehanizmima prestaju. Spring drajv kao dodatak ima kvarcni oscilator i tri-sinhro regulator (tri-synchro relgulator) koji su ključni za precizan rad mehanizma.

Kako funkcioniše spring drajv mehanizam

Spring drajv koristi sistem sličan dinami koja proizvodi električnu energiju za svetla na biciklu. Proces je komplikovan, nema potrebe za baterijom, a omogućuje izuzetnu preciznost:

  • Rotirajući klizni točak (zamenjuje klasičnu balansu), spojen sistemom zupčanika sa glavnom oprugom, okreće se osam punih obrtaja svake sekunde stvarajući blagu električnu energiju.
  • Električna energija koju generiše točak koristi se za aktiviranje kvarcnog oscilatora i integrisanog kola. Kvarcni oscilator vibrira na tačno 32.768 Hz i precizan referentni signal prenosi na kolo.
  • Integrisano kolo upoređuje referentni signal kvarcnog oscilatora sa brzinom obrtaja kliznog točka i kada otkrije da klizni točak radi prebrzo, primenjuje magnetnu kočnicu. Ova regulacija kliznog točka prenosi se na zupčanik i osigurava da se kazaljke na satu precizno pomeraju.

Solarni mehanizam

Solarni mehanizam je vrsta kvarcnog mehanizma čija se baterija puni sunčevom svetlošću. Solarne ćelije, postavljene direktno ispod svetlopropusnog brojčanika, omogućuju pretvaranje prirodne ili veštačke svetlosti u električnu energiju. Ova energija se skladišti u punjivu bateriju, koja, u zavisnosti od proizvođača, bez punjenja može da radi više meseci do godinu dana. Životni vek takve baterije je uglavnom deset godina, ali mnogi proizvođači navode i duže periode do trenutka kada je prvi put treba zameniti.

Komponente solarnog mehanizma

Veliki deo komponenata solarnog mehanizma identičan je kao kod standardnog kvarcnog, uz dodatak delova koji omogućuju pretvaranje svetlosti u električnu energiju.

Punjiva baterija

Punjiva baterija: Za razliku od obične, punjiva litijumska baterija ne zahteva često menjanje. Životni vek joj je od 10 do 15 godina.

Solarna ploča i fotonaponski sistem

Solarna ploča sadrži solarne ćelije pomoću kojih se svetlost pretvara u električnu energiju preko posebno dizajniranog fotonaponskog sistema, uporedivog sa sistemom solarnih panela koji se ugrađuju na krovove kuća.

Kako funkcioniše solarni mehanizam

Solarni sat radi na isti način kao i tradicionalni kvarcni sat; koristi vibrirajući kvarcni kristal u elektronskom kolu, koji obezbeđuje tačno merenje vremena. Razlika je u načinu dobijanja energije:

  • Prirodna ili veštačka svetlost dolazi do svetlopropusnog brojčanika sata i prodire do solarne ploče.
  • Fotonaponski sistem konvertuje energiju svetla u električnu i prosleđuje je do punjive litijumske baterije.
  • Električna energija se prenosi od baterije do kvarcnog kristala preko integrisanog kola. Kvarcni kristal počinje da vibrira na svojoj frekvenciji.
  • Koračni motor broji vibracije kvarcnog kristala i, kada ispuni kvotu frekvencije (izbroji standardnih 32.768 vibracija u sekundi), šalje električni impuls na elektromotor, a on pomera kazaljke za tu jednu sekundu.

Kinetički mehanizam

Ovo je tip kvarcnog mehanizma koji sadrži mali električni generator sa rotorom. Pri pokretu ruke korisnika rotor se okreće, pa se kinetička energija pokreta pretvara u električnu. Prednost kinetičkog mehanizma je u tome što zahteva ređe menjanje baterije nego konvencionalni kvarcni mehanizmi, jer kinetički generator konstantno napaja punjivu bateriju. U literaturi se često može naći termin automatski kvarcni mehanizam, upravo zbog rotora i pratećih delova koji automatski napajaju mehanizam.

Komponente kinetičkog mehanizma

Deo komponenata kinetičkog mehanizma identičan je kao kod standardnog kvarcnog, uz dodatak delova koji omogućuju pretvaranje kinetičke u električnu energiju.

Punjiva baterija

Punjiva litijumska baterija ne zahteva često menjanje kao obična. Životni vek joj je oko 10 godina.

Rotor

Metalni teg sistemom zupčanika povezan sa minijaturnim električnim generatorom u mehanizmu.

Električni generator

Generator malih dimenzija koji proizvodi električnu energiju uz pomoć rotora, prilikom pokreta ruke korisnika. Tehnologija nije nova, slična je dinamu koji proizvodi struju za svetla na biciklima, ali je kod satova svedena na minijaturne dimenzije.

Kako funkcioniše kinetički mehanizam

Kinetička energija se proizvedi pokretima ruke koji uzrokuju rotaciju oscilirajućeg metalnog tega, tj. rotora unutar sata. Ukratko, kinetički mehanizam pretvara kinetičku energiju u električnu. Ostali delovi su isti kao kod običnog kvarcnog mehanizma sa električnim kolom i kvarcnim kristalom, čije vibracije obezbeđuju preciznost mehanizma.

  • Rotor je sistemom zupčanika povezan sa električnim generatorom. Pokret rotora okreće generatorski zupčanik velikom brzinom, do 100.000 obrtaja u minuti.
  • Generator stvara električnu energiju i puni uređaj za skladištenje, kondenzator ili punjivu bateriju. Energija se polako prazni tokom vremena, ako sat stoji. U zavisnosti od modela, potpuno napunjen sat može raditi od dve nedelje do šest meseci.
  • Električna energija se prenosi od baterije do kvarcnog kristala preko integrisanog kola. Kvarcni kristal počinje da vibrira na svojoj frekvenciji.
  • Koračni motor broji vibracije kvarcnog kristala i kada ovaj ispuni kvotu frekvencije šalje električni impuls na elektromotor, a on pomera kazaljke za tu jednu sekundu.