Pre 45 godina realizovana je Apolo 11 misija u kojoj je čovek prvi put kročio na Mesec. Ovo je bio veoma značajan događaj za celo čovečanstvo, a između ostalog i za Omegu. Naime, Buzz Aldrin je preko rukava svog astronautskog odela nosio Omegu Speedmaster. Neil Armstrong, koji je učinio prvi korak, svoj primerak Speedmastera ostavio je u svemirskom modulu. Tako je stvorena legenda. Omega Speedmaster kao prvi i jedini sat na Mesecu, što i dan danas stoji ugravirano na poleđini Speedmaster modela.
Omega Speedmaster je i pre leta na Mesec postala sertifikovan sat od strane NASA-e za sve aktivnosti van svemirskog modula (EVA). Prošla je brojne ekstremne testove i pokazala se kao najizdržljiviji sat među konkurencijom. Tako je Speedmaster i danas zvanični NASA sat za EVA aktivnosti. On svakako jeste najpoznatiji sat u svemiru, ali nije i jedini.
Astronauti su nosili razne druge satove, neke sertifikovane, a neke po ličnom izboru. Kompanija Fortis vezuje se dosta često za svemirske letove. U saradnji sa Ruskom svemirskom agencijom razvili su Fortis Cosmonaut model, koji je postao zvanični sat ruskih astronauta. Međutim, Rusi su davno pre Fortisa nosili satove domaćih proizvođača. Jurij Gagarin je nosio Šturmanski, a nošeni su i drugi satovi poput Poljota i Strele.
Dugo se verovalo da automatski satovi u svemiru neće moći da se navijaju zbog odsustva gravitacije. Mislilo se da je prvi automatski sat u svemiru bio Sinn 140S, nošen od strane nemačkog astronauta Rajnharda Furera 1985. godine.
Pre par godina se sasvim slučajno saznalo da je prvi automatski sat u svemiru bio Seiko 6139-6002, danas poznatiji kao Seiko Pogue. Kapetan William Pogue nosio ga je tokom Skylab 4 misije 1973. godine. Pored Speedmastera koji mu je zvanično dodeljen, Pogue je u džepu svog odela poneo Seiko, koji ga je uspešno služio tokom misije.
Kineski astronauti koriste zanimljivi Fiyta Spacemaster sat. Danas mnogi astronauti koriste i kvarcne satove poput Omega Speedmaster X-33 modela, ali i pristupačnih i izdržljivih Casio G-Shock modela.
