Krunidba Farah Pahlavi 1967. godine ostala je upisana u istoriji ne samo kao retka prilika da žena u Iranu dobije titulu šahbani (carica), već i po tome što je tim povodom izrađena jedna od najneobičnijih i najsavremenijih kruna 20. veka. Za razliku od većine evropskih dinastija, gde su se iste krune prenosile generacijama, u Teheranu je odlučeno da se napravi sasvim nova i to je povereno francuskoj kući Van Cleef & Arpels.
Van Cleef & Arpels u srcu Teherana
Za ovako jedinstven čin morala je biti izrađena nova kruna. Taj izazovan posao poveren je Van Cleef & Arpelsu, jednom od najprestižnijih draguljarskih imena na svetu. Prestiž same narudžbine bio je toliki da se i danas ubraja među najznačajnije u istoriji te kuće. Međutim, izvoz dragog kamenja iz nacionalne riznice, čak i privremeni, bio je zakonom zabranjen. Zato je Pjer Arpl (Pierre Arpels), sin osnivača kuće, tokom šest meseci čak 24 puta putovao u Teheran. U trezorima Centralne banke Irana postavljena je privremena radionica u kojoj su francuski majstori, uz nadzor, slagali dragulje u okvir od belog zlata obložen tamnozelenim plišem.
Poređenje sa evropskim tradicijama
Britanska Imperial State Crown, koja se koristi vekovima, nosi dragulje poput Cullinan II dijamanta (317-karatni kamen nastao sečenjem najvećeg dijamanta ikada pronađenog, postavljen u prednji deo krune) i safira Svetog Edvarda (dragulj iz 11. veka povezan sa kraljem Edvardom Ispovednikom, urezan u krst na njenom vrhu). Britanska tradicija naglašava kontinuitet, dok je iranska odluka da se izradi potpuno nova kruna naglašavala modernizam i samostalni identitet. Francuska monarhija, na primer, još od Napoleona I nije naručivala novu krunu za svako krunisanje, već su se postojeće adaptirale. Farah Pahlavi je, naprotiv, dobila sopstvenu krunu, jedinstvenu i nerazdvojivo vezanu za njeno ime.
Takođe, u poređenju s kolekcijama ruskih carskih kruna ili francuskih regentovih dijamanata, kruna Farah Pahlavi zauzima posebno mesto jer je jedina carska kruna za ženu izrađena u Iranu i poslednja velika državna kruna 20. veka. Dok se evropske dinastije pozivaju na tradiciju i vekovni kontinuitet, iranska kruna Farah Pahlavi ostaje svedočanstvo pokušaja jedne zemlje da se u modernom vremenu predstavi kao starodrevna ali progresivna monarhija.
Sastav i raskoš
Kruna visine 16 i prečnika 19 centimetara bila je teška gotovo dva kilograma i spajala je snagu nacionalnog blaga sa rafiniranim francuskim zanatstvom. U njenoj strukturi nalazilo se:
• 1.469 dijamanata raspoređenih u briljantne krstove i rozete,
• 36 smaragda, uključujući i heksagonalni od 150 karata na prednjem delu,
• 34 rubina i 2 spinela, od kojih svaki teži preko 80 karata,
• 105 bisera, а najveći је dug više od dva centimetra.
Na prednjem delu dominirao je smaragd od 92 karata, uklopljen u sunčevu rozetu. Čitava kruna bila je ukrašena talasastim paralelnim trakama od dijamanata, između kojih su stajali biseri različite veličine, dok su se na vrhu nizali viseći biserni detalji.
Parure i simbolika
Kruna nije bila usamljeni komad. Van Cleef & Arpels stvorio je i čitavu prateću paruru (fr. nakit, ukrasi): minđuše sa smaragdnim privescima i ogrlicu ukrašenu heksagonalnim smaragdom, biserima i žutim dijamantima. Osim toga, izrađene su posebne parure za šahove sestre i kćerku, čime je krunisanje poprimilo oblik kolektivne prezentacije dinastije. Sve dragulje obeležavalo je jedno, poticali su iz riznice naroda, iz nacionalnog blaga koje je vekovima čuvano u trezorima.
Težina krune i teret istorije
U svojim memoarima Farah Pahlavi priznala je da je kruna bila izuzetne lepote ali teška gotovo dva kilograma, što je dugu ceremoniju činilo iscrpljujućom. Međutim, simbolička težina bila je još veća: ova kruna nije bila samo ornament već politički znak epohe koja je želela da pokaže kako je iranska žena savremena i emancipovana.
Neprocenjiva vrednost i nasleđe
Danas se kruna carice Farah čuva u riznici Nacionalne banke Irana, kao deo neprocenjivog nacionalnog blaga. Kolekcija je ogromna i jedinstvena, toliko da nema zvanične procene vrednosti. U državnim zapisima često se koristi termin “neprocenjivo”, upravo zato što dragulji nisu namenjeni prodaji. Ipak, istoričari i gemolozi (stručnjaci za drago kamenje) procenjuju da bi zbirna vrednost iznosila desetine milijardi dolara a možda i više, ali to je i dalje čisto hipotetički. Kruna carice Farah poseduje vrednost koja nije merljiva samo brojem dragulja, već i ulogom koju je imala u oblikovanju modernog identiteta zemlje šezdesetih godina. Bila je i ostala simbol jedne epohe: raskošne, samouverene i željne da svetu pokaže kako je Iran deo globalne elite. Spektakularan je primer juvelirskog umeća Van Cleef & Arpelsa, ali i istorijski raritet: jedina je ženska kruna u istoriji Irana i jedna od poslednjih velikih kruna napravljenih u 20. veku.
Foto: Profimedia
