Piše Ivan Krstin
Sat na Petrovaradinskoj tvrđavi, jedan od zaštitnih znakova Petrovaradina i Novog Sada, poklon je carice Marije Terezije negde sa početka osamnaestog veka i potiče iz pokrajine Alzas (danas pripada Francuskoj).
Pored prikaza sata i minuta sat ima i mogućnost da četvrtine i cele sate označi zvonjavom. Nažalost, ovo drugo već duže vremena nije u funkciji. Zanimljivo je da sate pokazuje velika, a minute mala kazaljka. Lajoš Lukači, koji se volonterski brine o satu, kaže da prihvaćena priča o razlozima ovakvog pokazivanja vremena nije tačna. Naime, kazaljke nisu „obrnute“ kako bi se vreme moglo očitati sa Dunava, što je i logično imajući u vidu da pre 250 godina rekom nije prolazio veliki broj brodova. Pravi razlog je potreba da ljudi sa druge strane Dunava lakše očitaju vreme, jer tada u gradu nije bilo satova na crkvenim tornjevima.
Tvorac satnog mehanizma nije poznat. Mehanizam inače pokreću tri kugle od po približno 80 kilograma. One preko čeličnih užadi pokreću vratilo, koje pak pokreće ceo mehanizam. Klatno se kreće po konstantnoj amplitudi i na taj način omogućava merenje vremena. Kako se mehanizam sastoji od komponenti velikih dimenzija, temperaturne razlike umnogome utiču na njegovu preciznost. Potpuno navijen sat poseduje autonomiju od 33 i po časa, što znači da se mora navijati svakodnevno, uz toleranciju od 9 časova. Ova obaveza pala je na gospodina Lukačija, koji svojim entuzijazmom svakog dana satu udahne život. On ga je i povratio iz mrtvih 1988. godine, jer je sat nekoliko godina bio u kvaru. Popravio ga je čisto iz inata, navio jednom, pa drugi i treći put, te tako nastavio do današnjeg dana. Zahvaljujući gospodinu Lukačiju sat nije stao 27 godina! Zbog starosti mehanizma delovi su skloni habanju. Na svu sreću, tu su spretne ruke gospodina Lukačija, koji po struci nije časovničar, ali ume da tradicionalnim metodama popravi ili napravi potreban deo.
I pored ogromne volje gospodin Lukači nije u mogućnosti da čuvenoj sahat-kuli vrati puni sjaj. Važnost ovog istorijskog zdanja prepoznao je Rotari klub Novi Sad, značajan činilac života u gradu, i pokrenuo zahtevan projekat obnove i automatizacije sata. A u njegovu realizaciju uključiće se i mladi članovi Rotarakt kluba Novi Sad.
Ovim projektom predviđeno je da se obavi kompletna tehnička rekonstrukcija i automatizacija pokretačkog satnog mehanizma te osposobe zvona. Veoma je važno napomenuti da automatizacijom sistema navijanja autentičnost sata neće niti narušena. Tri teške kugle navijale bi se putem tri motor-reduktora, a zaduženja majstora Lukačija svela bi se na fizički manje zahtevne radnje: redovno održavanje i podešavanje sata. Bilo bi lepo da se posle nekoliko desetina godina opet čuju zvona sa sahat- kule, oda zahvalnost Lajošu Lukačiju i bitno mu se olakša posao.
Pored obnove sata postoji i ideja obnove takozvanog semafora na tvrđavi. Naime, do šezdesetih godina prošlog veka na špicu tvrđave stajali su crveni i plavi baloni koji su regulisali plovnost. Semafor se video iz Sremske Kamenice i donjeg dela Petrovaradina, kako se lađe ne bi srele u najužem delu plovnog puta, ispod Žeželjevog mosta koji je tada bio u izgradnji.
