Tradicionalni sistem za prenos energije koristi horizontalno ili lateralno spajanje, i tom prilikom jedan od točkića klizi do drugog da bi spojio i odvojio hronograf od mehanizma. Dobra strana tradicionalnog sistema je ta što ovakvo spajanje i odvajanje hronografa deluje estetski privlačno i zanimljivo, a mana mu je što zupci točkića pri dodiru mogu uzrokovati preskakanje sekundare prilikom pokretanja hronografa. Ovakvim delovanjem zupci točkića se s vremenom troše, što predstavlja dodatni problem. Isto tako, točkići ovakvog mehanizma mogu da iscrpe energiju glavne opruge i tako negativno utiču na funkciju merenja vremena.
Kod modernije verzije sistema prenosa energije, hronograf je u stalnom dodiru s ostatkom mehanizma, a vertikalna spojka ga neprimetno spaja i odvaja. Prednosti ovakvog sistema su otklanjanje problema s preskakanjem sekundare, hronograf, odnosno njegovi delovi, traje duže, te se crpi manje energije od glavne opruge, pa je i merenje vremena pouzdanije. Loše strane su mu viša cena, neatraktivnost, i činjenica da je vertikalnu spojku komplikovano servisirati.
