piše: Leon Sodar
S nekim delovima ovog izbora mnogi ljubitelji satova bi se odmah saglasili, s nekim drugim ni slučajno, a sigurno bi skoro svi imali neki svoj izbor. Naravno da je brojka sedam premala za sve one koji su doprineli svetskom časovničarstvu i industriji satova tokom vekova, ali negde smo se morali zaustaviti. Tako smo se ovog puta odlučili za ovu sedmoricu, i sigurni smo da nismo pogrešili. Oni su zaista veličanstveni; nekom drugom prilikom, u nekom drugom broju, biće mesta za drugu sedmorku.
Bregeov tourbillon
Abraham-Luj Brege rođen je u srcu švajcarskog časovičarskog područja, Nešatlu, 1747. godine. Žurn izrađuje inovativne satove u malim serijama koji korespondiraju s modernim duhom 20. i 21. veka Iako je kao dete bio siroče, to ga nije sprečilo da osnuje sopstvenu firmu 1775. u Parizu. Ubrzo se kao časovničar proslavio i nije prošlo mnogo, a on je izrađivao satove za Mariju Antoanetu i Napoleona Bonapartu. Pored toga, bio je i veliki pronalazač a posebno je ostao zapamćen kao izumitelj tourbillona. Patentirao je tourbillon koji se bazirao na sili teže i zapornom sklopu.
Teoretičar Moane
Da svi slavni časovničari nisu samo praktičari, najbolji je dokaz Luj Moane, časovničar, vajar i slikar, koji je napisao temeljnu knjigu o časovničarstvu, Treatise on Horology. Moane je živeo u Francuskoj i Švajcarskoj, družio se s Bregeom i bio predsednik Pariskog hronometrijskog društva. Kako ga je s godinama časovničarstvo zaokupljalo sve više i više, odlučio je da napiše knjigu u kojoj će sabrati sva dotadašnja znanja o časovničarskim tehnikama i mehanizmima. Knjigu je objavio u dva toma 1848. i ona je postala kamen-temeljac za sve koji su se otada do danas bavili časovničarstvom.
Patekov ženski sat
Antoan Norber de Patek je zajedno sa Žanom A. Filipom obezbedio mesto u istoriji časovničarstva kao proizvođač prvog ženskog ručnog sata, koji je ujedno bio i prvi ručni sat uopšte. Antoan Norber de Patek zajedno sa Žanom A. Filipom obezbedio je mesto u istoriji časovničarstva kao proizvođač prvog ženskog ručnog sata Dogodilo se to 1868, a kako se zapravo desilo, nije baš nikom jasno ni danas, budući da su u devetnaestom veku, kao i u dvadesetom, pa i u dvadeset prvom, satove većinom kupovali muškarci; ali, nije ni važno. Važno je da je Patek, zajedno sa svojim saradnikom Filipom napravio prvi sat kome je dizajn kućišta bio važniji od dizajna narukvice.
Kartjeov muški sat
Porodica Luja Kartjea već je dugo bila u časovničarskom biznisu kad se on pojavio i zajedno sa svojim prijateljem, Albertom Santos-Dimonom, 1904. napravio ono što se smatra prvim muškim ručnim satom. Bili su tu Luj Fransoa Kartje, zlatar, i njegov istoimeni unuk koji je osnovao prvu draguljarnicu Cartier u Parizu. No, da se vratimo na našeg Luja, čija je kreacija postala slavna kao Santosov ručni sat i krenula u prodaju 1911. godine. Otada se popularnost ovih časovnika, koji su dotad bili rezervisani samo za dame, zakotrljala poput snežne lavine i nije stala do danas.
Čudotvorni F.P. ŽurnI
Fransoa Pol Žurn odavno je od svog imena napravio brend, pa je tako ljubiteljima satova manje poznat od sopstvenog brenda, F P Journea. Rođen je 1957. na jugu Francuske, i već je pomalo legendarna priča kako je krenuo u časovničarsku školu kao četrnaestogodišnjak, da bi već 1985. osnovao sopstvenu radionicu satova u Parizu. Otada izrađuje inovativne časovnike u malim serijama koji korespondiraju s modernim duhom 20. i 21. veka.
Fraj – pionir modernog časovničarstva
Umetnik Martin Fraj je 1995. prvi put sreo časovničara Feliksa Baumgartnera, a već dve godine kasnije osnovali su brend Urwerk i proizveli prvi sat. Fraj je rođen 1966. u švajcarskom Vinteruru. Otac mu je bio inženjer, a majka nastavnica umetnosti. Zaslužan je za neverovatne i hrabre dizajne Urwerkovih satova, kojima u saradnji s braćom Baumgartner već godinama pomera granice tradicionalnog shvatanja časovničarstva.
Radikalni Buser
I Maksimilijan Buser je ljubiteljima satova manje poznat od sopstvenog brenda, MB&F. Buser je rođeni Italijan, ali se, kao mali, s porodicom preselio u Švajcarsku. Svoje multikulturalno poreklo (otac mu je Švajcarac, a majka Indijka) kapitalizovao je u prednost u poslu i životu. Tako je 2005. kreirao konceptni brend Maximilian Busser & Friends (MB&F), odlučan da zajedno s prijateljima, baš kao što i ime brenda kaže, stvara radikalna konceptna časovničarska dela. Fraj je zaslužan za neverovatne i hrabre dizajne Urwerkovih satova i već godinama pomera granice tradicionalnog shvatanja časovničarstva U časovničarstvo ipak nije pao s neba, jer je pre stvaranja sopstvenog brenda, proveo nekoliko godina kao rukovodilac u Harryju Winstonu i Jaeger-LeCoultreu. I s Maksimilijanom Buserom završava se ovaj naš mali prikaz samo sedmorice veličanstvenih u svetu časovničarstva. Naravno da je izbor mogao da bude potpuno drugačiji; mogli smo pisati o Žanu A. Filipu koji je, koliko i Antoan Norber de Patek, zaslužan za proizvodnju prvog ženskog ručnog sata, zatim o Nikoli G. Ajeku koji je svojim genijalnim zamislima iz pepela podigao švajcarsku časovničarsku industriju i bez koga je jednostavno nezamisliva istorija evropskog časovničarstva 20. veka, potom o Kristofu Klareu, kreatoru brojnih razigranih i predivnih satova, ili o Rišaru Mileu, koji je kao pedesetogodišnjak odlučio da stvori sopstveni brend i, kako se pokazalo, nije pogrešio. Mogli smo, ali nismo. O njima nekom drugom prilikom.
