Potreba za satovima hronometarske preciznosti javlja se još u 18. veku. Mnogi brodovi su se, naime, gubili na pučini i nisu stizali na odredište jer nisu mogli precizno da utvrde svoju poziciju. Zato je britanski parlament ponudio veliku novčanu nagradu onome ko omogući određivanje pozicije na moru. Za ovo je bio neophodan precizan brodski sat, morski hronometar, putem kojeg bi se mogla odrediti geografska dužina uz pomoć nebeske navigacije.
U to vreme najprecizniji satovi imali su klatno, ali ih je ljuljanje broda činilo neupotrebljivim. Džon Harison je napravio sat sa oprugom, na čiji rad gravitacija i kretanje broda nisu imali toliki uticaj. Nakon nekoliko usavršavanja konačno je problem preciznosti rešio svojim H4 hronometarskim džepnim satom.
Razvoj hronometarskih satova nastavlja se sa pojavom opservatorija. Jedna od najčuvenijih, smeštena u Nojšatelu, osnovana je 1858. godine. Sve do 1967. trajanje jedne sekunde utvrđivalo se na osnovu Zemljine rotacije oko Sunca. Precizni teleskopi u Nojšatel opservatoriji omogućavali su ovakva merenja. U opservatoriji su se počela održavati hronometarska takmičenja u preciznosti. Kompanije poput Zenitha, Longinesa, Girard-Perregauxa učestvovale su u njima nižući pobede i podižući standarde preciznosti na sve viši nivo.
COSC sertifikat danas je najpoznatiji standard hronometarske preciznosti. Izdaje ga švajcarska neprofitna organizacija COSC, osnovana 1973. godine. Da bi poneo ovaj sertifikat svaki mehanizam se testira tokom petnaest dana u pet pozicija, na tri različite temperature. Pored mehaničkih, testiraju se i kvarcni mehanizmi. Kako bi poneo COSC sertifikat, mehanički mehanizam mora zadovoljiti preciznost koja se kreće u rasponu od −4/+6 sekundi dnevno.
Pojedini švajcarski proizvođači, kao što su Omega i Rolex, nedavno su uveli svoje standarde. Njihova glavna prednost ogleda se u tome što se testiranja obavljaju na gotovim satovima, sa mehanizmom u kućištu, za razliku od COSC testiranja.
Novi modeli Omege nose epitet Master hronometra, a dodelo im ga je švajcarski federalni institut za metrologiju (METAS), što ne isključuje prethodno COSC testiranje mehanizma. Pored brojnih ispunjenih kriterijuma, nijedan Omega Master hronometar sat ne sme imati odstupanja veća od 0/+5 sekundi dnevno.
Ni kompanija Rolex ne odustaje od COSC sertifikovanja svojih satova, ali je u okviru proizvodnje razvila još stroži standard preciznosti. Sa povećanjem internacionalne garancije na pet godina, svaki od Rolex satova zadovoljava i standarde preciznosti od −2/+2 sekunde dnevno.
