Satne komplikacije su funkcije koje prevazilaze jednostavno pokazivanje časova i minuta, počevši od prikaza dana i datuma, pa sve do hronografa, prikaza Mesečevih mena, večnog kalendara i ostalih. Za složenije komplikacije mehaničkih satova potrebno je veliko znanje i umeće. Tako se satovi koji imaju više komplikacija nazivaju modelima „Grande complication“.
Pored dana i datuma, jedna od češćih komplikacija koja može da se vidi na ručnim satovima je hronograf. Hronograf omogućava štopovanje vremena, bez ometanja prikaza tekućeg vremena. Satni mehanizmi s komplikacijom hronografa često se sastoje od velikog broja delova, čak i do nekoliko stotina. Dodatna razrada ove komplikacije odnosi se na dvostruki („rattrapante“) hronograf, koji može da meri više vremena. I „Flyback“ predstavlja dodatnu mogućnost hronografskih satova, i odnosi se na mogućnost ponovnog pokretanja hronografa bez prethodnog zaustavljanja.
Prikaz 24-časovnog vremena dodatnom kazaljkom predstavlja još jednu komplikaciju koja može biti kombinovana i s prikazom više vremenskih zona. Jedna od korisnijih komplikacija je indikator rezerve snage. Uglavnom se nalazi na brojčaniku i prikazuje koliko je vremena ostalo do zaustavljanja sata. Mehanički satovi sa alarmom danas su prilično retki, dok su u prošlosti, pre pojave multifunkcionalnih kvarcnih satova, bili vrlo popularni.
Luksuzni mehanički satovi mogu imati komplikaciju godišnjeg kalendara koja omogućava podešavanje dana i datuma samo jednom godišnje, na kraju februara. Još složeniji satovi mogu imati večni kalendar, koji bez podešavanja može sto ili više godina pokazivati tačan datum.
Mnoge satne komplikacije u današnje vreme nemaju praktičnu namenu, a svoje mesto su našle zahvaljujući estetskom aspektu, ili kao demonstracija sposobnosti pojedinih proizvođača. Jedna od popularnijih takvih komplikacija je prikaz Mesečevih mena na brojčaniku. Tu su i minutni ponavljač, prikaz solarnog vremena, tourbillon. Po nekim shvatanjima tourbillon tehnički ne spada u komplikaciju, ali svakako predstavlja jedno od najprestižnijih časovničarskih umeća. Njegova uloga je eliminisanje uticaja gravitacije na zaprečni sklop mehanizma, te postizanje bolje preciznosti.
Najsloženiji džepni sat na svetu je Patek Philippeov Supercomplication, napravljen 1925. za američkog bankara Henrija Grejvsa. Ovaj džepni časovnik ima prečnik od 70 mm i teži oko pola kilograma. Masivno kućište napravljeno je od zlata, a mehanizam poseduje zapanjujuće 24 komplikacije, koje se prikazuju na dva brojčanika. Od ručnih satova najsloženiji su Patek Philippeov Grandmaster Chime koji ima 20 komplikacija, kao i Franck Muller Aeternitas Mega 4 koji ima čak 36 komplikacija. Njegov mehanizam sastoji se od 1483 komponente i prikazuje tačan dan i datum tokom hiljadu godina.
