Časovnik s ovom komplikacijom precizno pokazuje datum, dan u nedelji, mesec, godinu, prestupnu godinu a često i mesečeve mene.
Sat s večnim kalendarom je pravo malo čudo i rezultat vrhunskog časovničarstva. Ova komplikacija sa svojim funkcijama tako je složena i tehnički rafinirana da ni laike ne ostavlja ravnodušnim. Pre svega je praktična, jer nije potrebno stalno podešavati datum. Sat s večnim kalendarom ne da se zbuniti i precizno pokazuje datum, dan u nedelji, mesec, godinu, prestupnu godinu i često aktuelne mesečeve faze, bez obzira na to da li mesec ima 28, 29, 30 ili 31 dan.
I tako do 2100, kada će većini večnih kalendara ipak biti potrebna pomoć, pa će časovničari morati da ih koriguju najkasnije 1. marta te godine. Dakle, „večnost“ traje samo do tadašnjeg 28. februara. Ta godina je sekularna (vekovna), nedeljiva s 400, i po gregorijanskom kalendaru nije prestupna, odnosno nema 29. februar, datum koji je čvrsto uprogramiran u četvorogodišnji ciklus časovnika. Sat s večnim kalendarom će prikazati ovaj dan, iako će u stvari biti 1. mart.
PAPIN KALENDAR
Uprkos tome, možemo govoriti o večnom kalendaru, jer onaj ko će za osamdeset godina morati da koriguje svoj složeni sat, još je vrlo, vrlo mlad. Odakle potiče način računanja vremena u današnjem kalendaru, zbog čega postoji prestupna godina i zbog čega gotovo svi večni kalendari funkcionišu bez korekcije „samo“ do 2100. godine?
Na izradu večnog kalendara uticala je reforma iz 16. veka, tačnije iz 1582, kada je papa Grgur XIII podesio kalendar na sunčevu godinu. To je bilo izuzetno značajno za crkvu zbog određivanja Uskrsa, jer je trebalo da uvek bude prve nedelje posle prvog punog meseca od početka proleća. Novi gregorijanski kalendar se pobrinuo da godine u kojima prve dve cifre nisu deljive s četiri ne budu prestupne. Zato 1800. i 1900. nisu proglašene za prestupne, a tako će se dogoditi i 2100, 2200. i 2300. godine. Prestupna je zadržana u 2400. i 2800. godini.
Najveći tehnički problem večnog kalendara je poštovanje redosleda meseci koji su različite dužine. Da svi meseci imaju 31 dan, datumski disk bi jednostavno mogao nastaviti da menja disk za mesece kod prelaza s 31. na 1. Ipak, kod večnog kalendara treba uzeti u obzir i prestupne godine i različite dužine trajanja meseca: 28, 29, 30 i 31 dan. Dakle, u mesecima koji imaju manje od 31, jedan do tri dana moraju da se preskoče. Drugi problem je trenutak kad po kalendaru moraju biti preskočeni dani koji ne postoje. Na primer, u februaru posle 28. ili u aprilu i junu posle 30. u mesecu.
KLAUSOV IZUM
Spisak interesantnih modela s večnim kalendarom je dugačak. Prve satove s ovom komplikacijom izradili su majstori časovničari Patek Philippea još početkom tridesetih godina prošlog veka, a nastavili Audemars Piguet i ostale manufakture. Potpuno nov mehanizam za večni kalendar izradio je 1985. Kurt Klaus, tadašnji glavni časovničar IWC-a.
Kod većine modela koji su se našli na tržištu, korekcija određenih displeja bila je problematična. Ako se sat duže vreme nije nosio, trebalo je da se uz pomoć malog dugmeta podese pojedine indikacije. Kurt Klaus je uspeo da napravi genijalnu konstrukciju. Pomoću krunice za navijanje bilo je moguće bez problema prebaciti datum, dan u nedelji, mesec, godinu, deceniju, vek i mesečeve faze. Ovo praktično otkriće je primenjeno u IWC-ovom modelu Da Vinci.
U današnje vreme postoji mnogo satova s večnim kalendarom, ali je i dalje fascinantno kako majstori časovničari uspevaju da na tako malom prostoru smeste te komplikacije i još ih kombinuju s dodatnim funkcijama.
Iz časopisa Satovi i nakit br.27, zima 2020.
