Tako tvrde u IWC-u, čiji su časovničari izračunali da im je upravo toliko sati bilo potrebno za izradu modela s komplikacijom minute repeater – II Destriero Scafusia i Portuguese Minute Repeater.
Zbog čega je uopšte uvedena komplikacija ponavljanja izbijanja? U vekovima pre nego što su se gradovi i kuće osvetljavali gasnom, a zatim i električnom rasvetom, noću je bilo vrlo komplikovano saznati tačno vreme. Sveće su se, naime, gasile pre spavanja, tako da bi ulice i kuće utonule u potpuni mrak. Da bi se doskočilo tom problemu i omogućilo da se i noću sazna tačno vreme, u satove su se vrlo rano ugrađivali mehanizmi za ponavljanje izbijanja. Aktivirali su se bilo pomeranjem poluge, bilo povlačenjem konopca, pa bi časovnik izbio prethodni puni sat, a eventualno i određeni deo sata.
Satovi s ponavljanjem izbijanja počeli su da se izrađuju krajem 17. veka. Izum se pripisuje Englezu Edvardu Barlou čiji je tzv. “rack and snail” mehanizam iz 1676. postao standardni za kućne i džepne časovnike. Patent, pak, za džepne satove s ponavljanjem izbijanja dodeljen je 1687. njegovom sunarodniku Danijelu Skveru. Takvi satovi su bili znatno komplikovaniji od kućnih, budući da je zvono ili zvučnu oprugu te složenu napravu za izbijanje trebalo umetnuti u vrlo ograničen prostor, što je zahtevalo izuzetnu veštinu časovničara. Zbog toga je džepni sat s ponavljanjem izbijanja oduvek bio luksuzni predmet i statusni simbol.
Rani džepni satovi su na donjoj strani kućišta imali pričvršćeno zvono, dok su se od 19. veka u tu svrhu koristile zvučne opruge koje su zauzimale manje prostora. Izbijali su časove i četvrti časa, a od sredine 18. veka i minute. Londonski časovničar Džon Elikot ih je izrađivao u većem broju. Ponavljanje izbijanja minuta usavršio je slavni A. L. Brege, te su takvi satovi postali češći, međutim, i dalje su bili izuzetno skupi za izradu pa ih nalazimo samo u najkvalitetnijim primercima.
Džepni, odnosno kasnije i ručni satovi s ponavljanjem izbijanja preživeli su uvođenje električne rasvete kao i svetlećih brojeva i kazaljki početkom 20. veka. Još i danas se proizvode u najpoznatijim švajcarskim časovničarskim kompanijama, prvenstveno kako bi pokazali izuzetno umeće njihovih tvoraca, budući da su svoju prvobitnu funkciju davno izgubili.
Satovi s ponavljanjem izbijanja imaju dodatni sistem zupčanika koji kontrolišu brzinu udaraca čekića. Mehanizam pokreće dodatna opruga, koja se navija pokretanjem ponavljanja izbijanja, što omogućava da se izbijanje izvede željeni broj puta. Opruga je učvršćena za osovinu koja se povlačenjem konopca rotira, istovremeno navijajući oprugu i pokrećući nazubljenu letvicu po zupčaniku, dok zubac letvice ne dođe u zahvat pužnog točkića, što sprečava dalje okretanje. Na osovini je učvršćen točkić između ploča s dvanaest uzdignutih klinova na jednoj strani za časove; kad se povuče konopčić, pužni točkić kontroliše broj klinova koji prolaze satni čekić. Kad se uzica otpusti, opruga pokreće repeticijski uređaj, dajući po jedan udarac za svaki klin koji prolazi pored čekića.
Dok su kućni časovnici imali uzicu za aktiviranje ponavljanja izbijanja, na putničkim satovima je u tu svrhu služilo dugme na vrhu sata. Na ranim džepnim časovnicima repeticijski mehanizam se pokretao pritiskanjem i otpuštanjem dugmeta, dok noviji imaju klizni zubac na bočnoj strani kućišta. Njihovim pomeranjem navija se opruga koja pokreće mehanizam za ponavljanje izbijanja. Pomeranjem poluge otpušta se opruga pa njena energija tokom odvijanja pokreće mehanizam i aktivira izbijanje. Problem je nastajao ako bi se poluga otpustila pre vremena, što je uzrokovalo samo delimično izbijanje. Tome je doskočio Metju Stokten koji je oko 1720. izumeo tzv. mehanizam „sve ili ništa“ koji je onemogućavao tu pojavu.
Prvi satovi s ponavljanjem izbijanja imali su zvono učvršćeno na poleđinu kućišta, po kome su udarala dva čekića. Kasnije se sve češće koriste zvučne opruge.
Prvim ručnim satom s ponavljanjem izbijanja minuta smatra se Louis Brandt 13″ iz 1892. godine. Konstrukcijom još vrlo blizak džepnim časovnicima, imao je sidrenu zaprečnicu, kompenzacijsku nemirnicu, krunicu za navijanje na poziciji 12 časova (kao džepni sat), zlatno kućište i klizač na obodu kućišta, kojim se navijao i pokretao mehanizam za ponavljanje izbijanja časova, četvrti časa i minuta.
Kod takvih satova posle izbijanja časova i četvrti časa, čuje se zvuk određenog broja minuta, koliko je prošlo od poslednje četvrti. To zahteva tri različita zvuka, da bi se mogli razlikovati puni časovi, četvrti časa i minuti. Budući da je teško umetnuti tri žičane opruge u mehanizam džepnog časovnika, po pravilu svi satovi imaju dve zvučne opruge, izrađene od dva kraja iste žice pričvršćene u sredini. Ako je potreban i treći ton, on se proizvodi brzim udaranjem o dve zvučne opruge, prvo visoki, a zatim niski ton. U principu se časovi označavaju niskim tonom, četvrti dvotonom (ding-dong), a minuti visokim tonom. Treba napomenuti da mehanizam omogućava promenu tempa ponavljanja izbijanja, tako da vlasnik sata može da zamoli časovničara da promeni brzinu repetiranja. U proseku, da bi se otkucalo 12 časova, tri četvrti i četrnaest minuta (dakle da bi se označilo 12 časova i 59 minuta), potrebno je dvadesetak sekundi.
U IWC Schaffhausenu ističu da je za razvoj sata s ponavljanjem izbijanja minuta potrebno oko 50.000 časova. Toliko im je, naime, trebalo da se pripreme za proizvodnju njihovi modeli II Destriero Scafusia i Portuguese Minute Repeater.
Naročito je zanimljiva skeletonizovana izvedenica IWC-ovog Portuguesera, gde je uklonjena ploča brojčanika, a mostići i platine su redukovani na minimum, da bi se što bolje moglo videti kako funkcioniše mehanizam ponavljanja izbijanja minuta. Kroz dva safirna stakla, s gornje i donje strane mehanizma, pred očima nam se pojavljuje pravo umetničko delo u malom, čak 230 pojedinačnih delova postavljenih u nekoliko nivoa, savršeno dorađenih i usklađenih.
I Audemars Piguet u ponudi ima satove s minutnim repetirom, na primer Royal Oak Grande Complication. Taj model s automatskim navijanjem ima i večni kalendar s indikacijom dana, datuma, nedelje, Mesečevih mena, meseci i prestupnih godina, hronograf i mali sekundni brojčanik na poziciji 9 časova. Ponavljanje izbijanja minuta ima i Jules Audemars Tourbillon Minute Repeater. Cena takvog sata „prava je sitnica“ i iznosi skoro četiristo hiljada evra!
Patek Philippe je ovu komplikaciju uključio u model Calatrava Grande Complication s ručnim navijanjem i tourbillonom. Sat je izrađen od ružičastog zlata, dok vlasnik može da menja izgled pozadine stavljajući zlatni poklopac ili providno safirno staklo.
Jaeger-LeCoultre je otišao korak dalje modelom Master Minute Repeater Venus, koji kristalno čistom zvuku dodaje i vizuelni doživljaj rimske boginje ljubavi, naslikane na brojčaniku emajlnim bojama, preciznom rukom vrhunskih minijaturista.
Ulysse Nardin je prividno „oživeo“ brojčanik na svojim minutnim repeatersima Safari, Genghis Khan i Circus, gde je zvuk izbijanja propraćen određenim radnjama pokretnih figura, takozvanih jacquemarta.
Ostaje da se na kraju zapitamo zbog čega su i dalje među ljubiteljima satova cenjeni i traženi oni s ponavljanjem izbijanja minuta, koji nemaju funkciju kakvu su imali pre stotinak godina? Jedno od objašnjenja navodi se u IWC-ovom katalogu iz 2004. godine: „Mistična transformacija tako ozbiljnog i objektivnog fenomena kao što je vreme u niz nežnih tonova, i dalje je izvor fascinacije i istinskog zadovoljstva poštovaocima satova – čak i danas.“
Kako zapravo radi minute repeater
Sat s minute repeaterom ima pomični zubac na levoj strani kućišta. Klizač ima tri funkcije. Kad je potpuno otpušten, sat emituje čiste, jasne tonove koje proizvode čekići udaranjem o zvučnu oprugu niskog tona označavajući časove, posle čega sledi dvostruki udarac na obe zvučne opruge za četvrti časa pa pojedinačni udarci na oprugu s visokim tonom za svaki minut koji je protekao od poslednje pune četvrti. Kada se klizač nalazi u gornjoj poziciji, repeticijski uređaj miruje. U samom mehanizmu za ponavljanje izbijanja zupčanik za transmisiju minuta konstantno se pomera, onaj za četvrti napreduje svakih četvrt časa, a satni svaki sat. Kako bi se uređaj za ponavljanje izbijanja navio, klizač treba potisnuti ka dole. Time se napinje opruga mehanizma, čime komponente uređaja dolaze u svoj radni položaj. U trećoj fazi se klizač vraća u svoj prvobitni položaj, čime se omogućava rad repeticijskog mehanizma.
