Koliko je ostalo do leta? Verujemo da ovo pitanje poslednjih dana čujete veoma često… Pred sezonu odmora i uživanja na talasima pažnju ćemo posvetiti onima koji će morski ambijent iskoristiti za plivanje i rekreativno ronjenje. Danas ćemo pričati o tome kako najbolje pripremiti i održavati ronilačke satove koji će biti u kontaktu sa slanom vodom i hlorom.
Po pravilu ronilački satovi namenski su izrađeni za dubinu, čvrsti su i otporni. S druge strane, statistika kaže da se većina dajvera zapravo nikada ne približi deklarisanim dubinama. Ipak, iako navedena skala vodootpornosti uliva dozu samopouzdanja, ronilački satovi definitivno nisu nepobedivi. Svi satovi, čak i oni namenjeni profesionalcima, imaju ranjivu stranu i zato ćemo se danas zajedno podsetiti na procedure koje će omogućiti pravilnu podvodnu upotrebu i produžiti život vašem omiljenom letnjem časovniku.
Za ronjenje bez glavobolje – krunica mora biti besprekorno zavrnuta
Prvi korak rezervisan je za banalnu ali neretko presudnu proveru. U pitanju je pedantna kontrola krunice i potvrda da je ona ispravno zavrnuta u kućište. To je neophodno da bi sat zadržao fabričku vodootpornost iz deklaracije. U suprotnom, voda može pronaći put do unutrašnjosti sata te uništiti mehanizam i ostale sklopove. Rezultat toga, na dnevnom redu su skupi servisi! Podjednako je važna i informacija da se krunicom ne sme upravljati ispod površine vode. S druge strane, okretanje bezela može postati malo teže u vodi, ali to nije neobično niti sugeriše na neispravnost.
Drugi stepenik se vezuje za dodatnu proveru vodootpornosti. Međunarodni standard definiše ronilački sat kao „časovnik dizajniran da izdrži ronjenje u vodi na dubini od najmanje 100 metara“. Reč je o poznatom ISO 6425 standardu. Ako niste sigurni da li vaš sat odgovara tome, proverite brojčanik ili poleđinu kućišta, ubeđeni smo da ćete tu pronaći odgovor na pomenutu dilemu.
Skrećemo vam pažnju na još jednu opasnost tokom boravka na plaži. Sredstva za zaštitu od sunca takođe mogu oštetiti delikatne zaptivke sata, dok para i ekstremne temperaturne promene mogu uzrokovati skupljanje ili širenje gumenih elemenata – dihtunga. Samim tim sat može izgubiti fabrička svojstva. I zato iz predostrožnosti izbegavajte da sat duže držite na visokim temperaturama ili da bude izložen ambijentu saune.
Ako se odvažite da vintidž sat izložite dubinama, u servisu obavezno proverite zaptivke na krunici i poleđini, kao i pritisak koji sat može da izdrži. Naša preporuka je da uprkos tome satove starije proizvodnje ostavite na suvom, za uživanje u baru pored bazena… Kao dodatak, veoma bitan deo slagalice odnosi se na narukvice i kaiševe. Naš glas ide čeličnim narukvicama ili gumenim kaiševima. Zaboravite kožne, njihov teren je večernji program u hotelu.
Nakon plivanja u moru i bazenu ne zaboravite ispiranje slatkom vodom
Iako su ronilački satovi dizajnirani da budu otporni na koroziju, nakon boravka u slanoj vodi i bazenu neophodno je da sat detaljno isperete slatkom vodom. Ipak, izbegavajte direktan mlaz tekuće vode na površinu sata. Umesto toga, prvo stavite malo vode u posudu a zatim nežno uronite sat. Posebnu pažnju posvetite koroni kako biste sasvim isprali so, hlor i ostatke kreme za sunčanje. Takođe, nikada nemojte koristiti sapun ili hemikalije. Nakon ispiranja osušite sat peškirom ili finom krpicom i – to bi bilo to!
Nakon letnje sezone razmislite o ritmu servisiranja. Profesionalno ispitivanje i provera preporučuje se u periodu od tri do pet godina i tada je neophodno zameniti zaptivke. Ako su satovi izloženi čestim zaronima, trebalo bi da ti intervali budu znatno češći. Zapamtite, ti tanki gumeni dihtunzi jedino su što stoji na putu skupih popravki…
