Anthonyjev The Pearl Star (1794)
Pearl Star je jedan od prvih satova koji može produžavati kazaljke. Smatra se da ga je napravio Vilijam Entoni iz Londona. Ovaj džepni sat ima kućište izduženog oblika s kazaljkama koje se automatski ekstenziraju. Kada označavaju podne, potpuno su izdužene do vrha kućišta, a kad se nalaze na 19:15, automatski se smanjuju i ne dodiruju ivice kućišta.
Freresov Wandering Hours (1800)
Wandering Hours je jedan od prvih digitalnih satova s jedinstvenim sistemom kazaljki za pokazivanje vremena. U to doba je bilo važno napraviti digitalni sat koji pokazuje časove i minute pomoću rotirajućih brojeva umesto kazaljki. Peren Frer iz Švajcarske stvorio je 1800. zanimljivu varijaciju na ovu temu. Tri kazaljke okružuju centralnu osovinu, a na vrhu svake nalaze se po četiri manje kazaljke koje se pokreću s promenom sata. Dok je sat zatvoren, izgleda kao obično merilo, ali unutra je prava šuma zupčanika i kazaljki.
Rolexov Oyster Perpetual (1910)
Rolexov Oyster je prvi vodootporni sat. Roleks je spojio dve jednostavne tehnologije kako bi stvorio nešto što niko nije mogao pretpostaviti da bi moglo da mu zatreba, a danas je neizostavno. Večno kretanje sata osmislio je Luj Perle sredinom osamnaestog veka, a usavršio ga je Rolex. Mali teg navija sat u skladu s pomeranjem ruke, rezultirajući večnim kretanjem bez potrebe za svakodnevnim navijanjem. Druga inovacija je krunica koja je pričvršćena tako da štiti unutrašnjost sata od vode. Ove časovnike su reklamirali potapajući ih u akvarijume u radnjama širom sveta. Rolex je od tada sinonim za ronilačke satove.
Philippeov Packard (1923)
Nastao kao rezultat opklade, Packard je jedan od prvih ultrakomplikovanih satova. Džejms Vord Pakard, poznati američki proizvođač automobila, hteo je da poseduje najkomplikovaniji sat na svetu. Poslao je porudžbinu Patek Philippeu, a oni su mu 1916. napravili sat sa 16 komplikacija, uključujući zvezdanu mapu koja je pokazivala nebo iznad njegove kuće u Vorenu u Ohaju.
Philippeov Graves (1933)
Ovo čudo od sata je punih pedeset godina kao krunu nosilo epitet komplikacije. Kako Pakard ne bi bio bolji od njega, Henri Grejvs je od Pateka naručio sat s komplikacijama. Kao rezultat je nastao ovaj sat, nazvan Graves Complication, koji ima 24 komplikacije i koji je prodat 1999. za 11 miliona dolara, postavši tako najskuplji sat na svetu.
Piguetov Royal Oak (1973)
Zbog ovog sata su čelik, titanijum i keramika postali popularni materijali. Firma Audemars Piguet je nastala u Francuskoj 1854. i godinama su izrađivali satove visokog časovničarstva za ekskluzivnu klijentelu. Dok su se njegovi susedi u Švajcarskoj fokusirali na plemenite metale, dragulje i sjaj, Piguet je 1972. zaposlio dizajnera Žeralda Đentu koji je prvi napravio luksuzni sat od nerđajućeg čelika. Royal Oak je u proseku koštao oko 2000 dolara, te je prošao kroz razne promene tokom godina, uključujući seriju Outdoor Survivor, čija je cena dostizala 42 000 dolara, a izgledao je kao sat koji bi Neo iz Matrixa poželeo da nosi. Međutim, jedno je ostalo zauvek – osmougaona struktura kućišta Royal Oaka.
Philippeov Caliber 89 (1989)
Ovo je najkomplikovaniji sat na svetu. Ovaj ogromni časovnik trenutno se nalazi u Patek Philipeovom muzeju u Ženevi. Napravljen je za 150. godišnjicu kuće, 1988. godine. Ima 33 komplikacije i veliki je otprilike kao hokejski pak. Iako bi ga danas i prosečan časovnik nadmašio u tačnosti, mogućnost da vam mehanički sat pravi astrološke karte, kalendare i da zvoni, podseća nas na svu magiju i fascinaciju mehaničkog mehanizma. Jedino što bi mu mogli zameriti je da ga treba svakodnevno navijati.
Breguetov Reveil du Tsar (2003)
Ovaj model je jedan od najelegantnijih kompleksnih satova na tržištu. Pariski časovničar Brege je 1813. napravio komplikovani džepni sat za ruskog cara Aleksandra. Časovnik je uključivao pendometar koji je merio korake njegove vojske u maršu. Brege je 2003, sada smešten u Švajcarskoj, napravio komplikovani ručni sat baziran na originalu. Nova verzija uključuje minijaturni alarm, mnogostruke retrogradne kazaljke i indikatore vremenskih zona.
LeCoultreov Gyrotourbillon (2006)
JLC-ov Gyrotourbillon je prvi sat koji koristi svemirsku tehnologiju pomoću koje je usavršen izum nastao u 18. veku. Časovničar Abraham-Luj Brege je napravio prvi tourbillon – na francuskom vrtlog – tokom Francuske revolucije, kako bi nadoknadio efekat gravitacije na kolu nemirnice, malog zupčanika u mehanizmu, koji odmerava sekunde. Tourbillon pomera kolo nemirnice na jednoj osovini tokom dana, obezbeđujući da jedna strana točkića ne bude pokrenuta više od druge. Jaeger-LeCoultre je želeo da poboljša mehanizam pa je stvorio gyrotourbillon, trodimenzionalni točkić koji se rotira poput sićušne planete na prednjoj strani sata. Koristeći se modernim inženjerskim tehnologijama i trista godina starim izumom, JLC je napravio jedan od najimpresivnijih mehaničkih mehanizama na svetu. Unutar sata se nalazi minijaturna kugla koja rotira na svim osama baš kao neka minijaturna planeta.
