U poslednje vreme dolaze nam mlađi ljudi sa satovima koji su mnogo stariji od njih i žele da ih poprave. Kada razgovaramo o satu i želji da ga osposobe, saznajemo da je najčešće reč o uspomeni na bake, dedove, majke ili očeve. Dirljiva je ta nostalgičnost i tradicija poštovanja svojih predaka kao i želja da uspomenu što duže nose. Ljudi srednjeg doba često žele da poprave satove koje su dobili za krštenje, diplomu ili za godišnjicu rada. Sve to me je navelo da napišem nekoliko reči o održavanju takvih mehanizama.
Zamena delova
Poznato nam je da se satni mehanizmi moraju redovno servisirati, što znači da se moraju rastavljati, čistiti i podmazivati posle tri do pet godina, a to zavisi od načina nošenja i kvaliteta maziva kojima je sat podmazan. Važno je i da li su svi vitalni delovi sata (prvenstveno zaprečni sklop) tretirani epilamom, jer on sprečava razlivanje ulja iz zone podmazivanja. Kada se sat koristi a da nije redovno održavan, često se pojedini delovi pohabaju; ako ih nemamo za zamenu, sat nije moguće kvalitetno popraviti.
