piše: Mila Bulimbašić-Botteri
Ovog leta nas je u poodmakloj starosti, u osamdesetoj godini, napustio prvi dizajner satova, kako je sebe voleo da zove, i jedan od najčuvenijih svetskih časovničara, Žerald Đenta. Često se u ovakvim prilikama piše i govori kako svet bez tog i tog velikana neće biti isti, ali u Đentinom slučaju to je zaista tako. Jer, može li bilo koji pravi ljubitelj satova da zamisli svet časovničarstva bez modela kao što su Omegin Constellation i Seamaster, Golden Eclipse i Nautilus Patek Philippea, Audemars Piguetov Royal Oak, Cartierov Pasha de Cartier i Bulgarijev Bulgari Bulgari? Naravno da ne može. A pored ovih istorijskih modela čuvenih brendova, tu je i Đentin brend koji je nazvao po sebi i koji je kao pravi dragulj nedavno preuzeo Bulgari. Svet časovničarstva bez Žeralda Đente sigurno bi izgledao drugačije, siromašnije.
Talentovani diplomac
Možda je Đentin životni put odredila i činjenica da je rođen u gradu satova – Ženevi, 1. maja 1931, u porodici Švajcarkinje i Italijana. S dvadeset godina imao je diplomu prestižne švajcarske državne škole za obradu nakita i zlata. Kao i sve talentovane diplomce te škole, odmah po završetku regrutovali su ga iz manufakture Universal Geneve SA, koja je u to vreme bila jedna od najuglednijih američkih i evropskih časovničarskih manufaktura, posebno cenjena po hronografima. Đenta je pedesetih godina prošlog veka osmislio Universalov model Polerouter Microtors Ubrzo pošto je ova kompanija dobila patent za korišćenje mikrorotora u satnom kalibru, Đenta je pedesetih godina prošlog veka osmislio Universalov model Polerouter Microtors. U deceniji koja je usledila, dizajnirao je za ovu kompaniju i modele Golden Shadow i White Shadow. Đentin talenat vrlo brzo su prepoznale i ostale vodeće švajcarske časovničarske manufakture, pa je tako započela njegova saradnja s Omegom za koju je dizajnirao dva kamena-temeljca – Constellation i Seamaster. Bar tako kaže legenda. Naime, godinama se nije moglo tačno ustanoviti koje je modele za Omegu dizajnirao upravo Đenta. On je u jednom intervjuu izjavio da je tokom ranih šezdesetih godina dizajnirao brojne modele za Omegu, i da je bio izuzetno vezan upravo za ovaj brend. „Sve što je Omega radila, drugi su kopirali – oni su bili najbolji!“, kazao je tada Đenta.
Brend, a ne dizajner
Razlog tadašnje diskrecije vezane za autorstvo bila je odluka kompanija da se primat daje isključivo imenu brenda, a ne dizajnera ili časovničara. Đenta je zapravo bio prvi dizajner satova oko čijeg je imena nastao kult. Zato nije ni čudo što čak ni u Omeginom muzeju nemaju konkretnu potvrdu da li je za originalni dizajn Constellationa zaslužan upravo Đenta. Nešto su sigurniji kada je reč o Seamasteru, za koji se i u raznim drugim izvorima kao autor dizajna navodi upravo Đenta. Početkom sedamdesetih godina, tačnije 1973, razvio je prve modele Grande Sonnerie i Perpetual Calendar Gerald Genta Bilo kako bilo, sredinom šezdesetih godina Žeraldu Đenti je pomalo dosadilo da radi isključivo za jedan brend, pa je tako postao izuzetno zaposlen, osmislivši do kraja te decenije modele poput Royal Oaka za Audemars Piguet, Nautilusa za Patek Philippe, Ingenieura za IWC i Bulgari Bulgarija za Bulgari. Istovremeno shvativši da mu škola koju je završio nije dovoljna, u tom periodu je stekao diplomu iz oblasti manufakturnog i visokog časovničarstva, da bi krajem šezdesetih godina u Ženevi otvorio sopstvenu dizajnersku radionicu pod svojim imenom. Početkom sedamdesetih godina, tačnije 1973, razvio je prve modele Grande Sonnerie i Perpetual Calendar Gerald Genta. Krajem te decenije dobio je Ženevski pečat kao znak kvaliteta, a svet časovničarstva ponovo je dobro prodrmao 1988, kada je lansirao kasnije legendardni model Gefica.
Disneyjeva licenca
Žerald Đenta je izuzetno doprineo oporavku švajcarske časovničarske industrije od udarca koji joj je nanela kvarcna kriza. Jedno od njegovih dostignuća svakako je razvoj modela Gerald Genta Octo Grande Sonnerie Tourbillon koji je nastao 1969. i prodat za tada neverovatnih 810.200 dolara. Đenta je autor i modela Grande Sonnerie Retro, najkomplikovanijeg ručnog sata na svetu, koji je prodat za oko dva miliona dolara. Đenta je imao specijalnu licencu kompanije Walt Disney, pa je tako napravio niz ručnih satova koji su na brojčaniku imali likove Mikija Mausa, Mini, Paje Patka, Baje Patka i Šilje Tokom osamdesetih godina prošlog veka Đenta je imao specijalnu licencu kompanije Walt Disney, pa je tako napravio niz ručnih časovnika koji su na brojčaniku imali likove Mikija Mausa, Mini, Paje Patka, Baje Patka i Šilje, svi s kućištima od 18-karatnog zlata. Satovi su dizajnirani u švajcarskom Le Brasisu, a krajem osamdesetih cena im je bila od 3250 do 3650 dolara. Kako to obično biva u svetu časovničarstva, uspešnu Đentinu kompaniju krajem devedesetih godina kupila je manufaktura Bulgari, a od 2010. Đentini satovi postoje samo pod etiketom Bulgari. Čuveni dizajner satova se posle prodaje sopstvene kompanije povukao u penziju, preselio u London zajedno sa suprugom i uživao u svojoj drugoj strasti, slikarstvu. Umro je 17. avgusta ove godine, a ceo časovničarski svet mu se s pravom poklonio i rekao hvala.
