Ronilački satovi su danas vrlo popularni. Neretko srećemo modele vodootporne do 300, 500, 1000 metara, pa čak i više. Uz moderne tehnologije u proizvodnji i upotrebu savremenih materijala, odlična vodootpornost se postiže prilično lako. Ipak, u prvoj polovini prošlog veka situacija je bila potpuno drugačija. Satovi su bili veoma osetljivi na spoljašnje uticaje, a o vodootpornosti nije bilo ni reči.
Početkom XX veka čine se prvi napori kako bi se satovi zaštitili od vode; međutim niko nije odmakao dalje od puke otpornosti na vlagu. Rolex čini prvi pomak razvojem i danas poznatog kućišta Oyster. Mercedes Glajce je 1927. u praksi dokazala njegovu vodootpornost preplivavši Lamanš s modelom Rolex Oyster na traci oko vrata.
Prvi sat namenjen upotrebi pod vodom bila je Omega Marine iz 1932. godine. Omega je pitanje vodootpornosti rešila upotrebom dodatnog spoljnog kućišta. Marine se odlično pokazao; koristili su ga tadašnji ronioci i može se nazvati prvim ronilačkim satom u istoriji časovničarstva. Pre nekoliko godina Omega je predstavila ograničenu seriju Marine koja predstavlja omaž starom modelu.
Nekoliko godina kasnije uključuje se i Panerai koji je svojim satovima i meračima dubine opremao specijalne ronilačke snage italijanske mornarice. Panerai je tada sarađivao s Rolexom koji im je isporučivao svoje mehanizme. U mračnim dubinama veoma je bilo važno videti tačno vreme. Panerai je počeo da koristi mešavinu radijuma s drugim elementima, kako bi satovi svetleli u mraku. Nekoliko decenija kasnije ispostavilo se da je radijum izuzetno radioaktivan i opasan materijal, pa se danas za luminaciju na satovima koriste druge supstance.
Prvi ronilački sat, kakav danas poznajemo, bio je Blancpain Fifty Fathoms iz 1953. godine. Napravljen je prvenstveno za elitne francuske ronioce, kojima je funkcija merenja vremena zarona bia izuzetno važna. Tako je izumljen spoljašnji rotirajući prsten koji karakteriše većinu današnjih ronilačkih satova. Naziv modela Fifty Fathoms označava njegovu vodootpornost koja iznosi 91 metar. Tada je ovo bilo više od najveće dubine koju su profesionalni ronioci dostizali.
Malo posle Blancpaina, tačnije 1954, Rolex je predstavio svoj ronilački model i nazvao ga Submariner. Prvi 6204 Submariner je bio vodootporan do 100 metara, što je ubrzo povećano na 200, a današnji model preživljava dubine od 300 metara. Prepoznatljivi dizajn tokom godina je neznatno osvežavan, tako da je i moderni Submariner vizuelno veoma sličan prvobitnom modelu. Na njegovom dizajnu su i mnogi drugi proizvođači zasnovali svoje modele.
U oblasti ronilačkih satova veliki doprinos dala je i kompanija Seiko. Inovacije poput prvog titanijumskog ronilačkog sata, monoblok kućišta, kućišta koje ne propušta helijum, dolaze upravo iz ove kompanije.
