Zenith El Primero
Zenit je predstavio kalibar El Primero 1969. godine. Prve dve verzije bile su kalibar 3019PHC (s hronografom i datumom) i kalibar 3019PHF (s trostrukim datumom, Mesečevom menom i hronografom). Ovaj prvi automatski hronografski mehanizam je „brzo kucajući“ s frekvencijom od 36.000 vibracija na čas (vps). Većina hronografa iz tog vremena kucala je na 18.000 vps ili 21.600 vps. Frekvencija od 36.000 vps može meriti intervale do 1/10 sekunde. Mehanizam El Primero je u stvari evoluirani kalibar 3019. Tokom vremena, mnogi su brendovi, osim Zenitha, koristili kalibar El Primero, uključujući Movado, TAG Heuer, Ebel, pa čak i Rolex u nekim satovima iz kolekcije Daytona (iako je Rolex napravio neka prilagođavanja na kalibru). Ako ste pravi ljubitelj hronografa, morate nabaviti bar jedan sat s ovim kalibrom.
Lemania 5100
Što se ovog kalibra tiče, i neupućeni bi mogli primetiti da je prilično ružan, nema stupčano kolo, te da ima i neke plastične delove. Razlog zbog koga je ovaj kalibar na mestu broj dva je upravo taj što ovo i nije tako beznačajan kalibar, kako bi se moglo učiniti. Kalibar ima centralnu sekundnu i minutnu hronografsku kazaljku (radi lakšeg čitanja), kazaljku za 24 sata, te mogućnost dana i datuma. Proizvodnja ovog kalibra je prekinuta na nekoliko godina, što je neke od hronografskih kolekcionara dovelo skoro do suza. Tutima je jedan od brendova koji su ga koristili vrlo dugo, čak i nakon prestanka proizvodnje. Drugi brendovi koji su ga koristili su Omega (koja ga naziva kalibar 1045), potom Sinn, Fortis, Porsche Design i Alain Silberstein. Lemania je pravila i svoje hronografske satove koji su imali ovaj kalibar. Govorilo se da Fortis, Sinn i Tutima koriste ovaj mehanizam jer je bio jedini koji je zadovoljavao sve potrebe hronografa koji su se koristili u vojne svrhe.
Lemania 2310
Još jedna Lemania, ali vrlo različita od prethodne, poznatija kao Omegin kalibar 321, koji je korišćen u prvim Omeginim satovima Speedmaster. Međutim, nije jedino Omega koristila ovaj Lemanijin hronograf sa stupčanim kolom. Koristio ga je i Patek Philippe za neke od svojih hronografa, a preimenovao ga je u kalibar CH27-70. Naravno, Patek Philippeov kalibar CH27-70 je izgledao drugačije od Omeginog kalibra 321, po načinu završne obrade, ali oba kalibra su bazirana na istom Lemanijinom mehanizmu. Fanovi sata Speedmaster obožavaju originalni kalibar 321, koji je Omega zamenila 1968. kalibrom 861, koji je isto tako baziran na Lemanijinom mehanizmu, a koji je imao mehanizam na polugu umesto stupčanog kola.
Rolex 4130
Pre 2000. godine, Rolex je koristio ručno navijani Valjouxov hronografski mehanizam kalibra 72, a modifikovao je i Zenitov El Primero za satove iz kolekcije Cosmograph Daytona. Godine 2000. Rolex je predstavio kalibar 4130, naslednika svog kalibra 4030, koji je isto tako bio baziran na El Primeru. Potpuno razvijen i proizveden u kući, ovaj automatski hronograf i hronometar je potpuno čvrst i pametno inženjerski izveden. Rolex je uspeo da redukuje broj komponenti, s novim patentiranim rešenjem za hronografske mehanizme. Prostor koji se oslobodio u mehanizmu su iskoristili za veću glavnu oprugu koja je povećala rezervu snage sa 50 na 72 časa.
A. Lange & Söhne L951.6
Ručno navijani A. Lange & Söhneov kalibar L951.6 pokreće sat Datograph Auf/Ab i pravi je primerak izuzetne završne obrade i umeća. Most nemirnice ima tradicionalnu Glashütteovu završnu obradu, ručno graviranu, a svi delovi mehanizma su pedantno obrađeni. Svi delovi, uključujući spiralu nemirnice, napravljeni su u kući. Ovaj mehanizam se sastoji od 451 dela, što znači da je sastavljanje sigurno mukotrpno. Iako možemo ceniti svaki Langeov mehanizam, ovaj koji se nalazi u Datograph Auf/Ab je svakako jedan od posebnih.
Omega Caliber 9300
Nekoliko godina posle predstavljanja prvog kućnog kalibra 8500, Omega je 2001. predstavila hronografski mehanizam kalibra 9300, koji je isto tako bio potpuno razvijen i napravljen u kući. Ovaj izuzetno veliki kalibar ima obnovljeni koaksijalni zaporni sklop, mehanizam stupčanog kola i silikonsku spiralu nemirnice. Mehanizam ima 60 časova rezerve snage. Do sada je Omega koristila ovaj kalibar samo u hronografima Seamaster Planet Ocean i Speedmaster Dark Side of the Moon. Kalibar 9300 ima dva registra koji prikazuju časove i minute, smešten na tri sata, a koji se može koristiti i kao indikator druge vremenske zone.
TAG Heuer Caliber 1969
Kad je Tag Heuer predstavio svoj kalibar 1887, došlo je do negodovanja među poznavaocima jer je otkriveno da je mehanizam bio baziran na Seikovom hronografskom kalibru. Iako ga je Tag Heuer naknadno preuredio i proizvodi ga u Švajcarskoj, reč „Seiko“ ni danas ne prolazi kod nekih okorelih ljubitelja isključivo švajcarskih satova. Prošle godine je TAG Heuer predstavio još jedan novi hronografski mehanizam – kalibar 1969. Broj koji je odabran odnosi se na godinu u kojoj je Tag predstavio svoj prvi mehanički, automatski hronografski mehanizam, kalibar 11. I treba naglasiti da ovaj poslednji nema ništa s kontroverznim kalibrom 1887. To je trikompaktni hronograf (podbrojčanici na 9, 6 i 3 časa) i ima rezervu snage od 70 sati.
Patek Philippe CHR 29-535 PS Q
Patek Philippe je ovaj kalibar razvio potpuno u kući. Mehanizam je na ručno navijanje i koristio se prvi put u Patekovom satu Reference 5402P. Mehanizam se sastoji od 496 delova i to ne samo hronografskih, već i od večnog kalendara, čime ponosno zauzima jedno od važnijih mesta u Patek Philippeovoj kolekciji Grand Complications. To je relativno mali mehanizam u poređenja s drugima koji su ovde opisani (prečnika samo 30 mm), ali vrlo zbijen i čvrst. Završna obrada je izvanredna. Patek Philippe je zatražio patent za splitsekundni mehanizam u ovom kalibru.
Seiko Ananta Spring Drive Movement (Caliber 5R86)
Ananta Chronograph je Seikov sat s kalibrom 5R86, koji umesto tradicionalnog zapornog sklopa ima sklop Spring Drive koji koristi kombinaciju spirale nemirnice, elektromagnetne energije i kvarcnog oscilatora kako bi se postigla optimalna tačnost, i koji koristi rotor kako bi namotao glavnu spiralu. Završna obrada je vrhunska, pa ako možete bez tradicionalnih otkucaja, isprobajte ovaj Seikov sat.
Breitling B01
U korak s Omegom i TAG Heuerom, Breitling je osetio potrebu da dizajnira i razvije hronografski mehanizam, pa je 2009. predstavio hronograf B01. Pre toga Breitling je, kao i mnogi drugi brendovi, koristio uglavnom ETA-ine ili Valjouxove hronografske mehanizme. Breitlingov kalibar B01 u potpunosti je napravljen u kući i ima hronografski sistem sa stupčanim kolom. Ima 70 časova rezerve snage i tradicionalni trokompaktni izgled. Prvi put je predstavljen u modelu Chronomat, ali otada ga je Breitling ugradio u veliki broj svojih satova kao što su Navitimer 01, Montbrillant 01 i Chronomat 44.
