Istorija verovatno najslavnijeg pilotskog hronografa, Breitlingovog Navitimera, seže u 1952. godinu, kad je tadašnji predsednik brenda Vili Brajtling, na molbu Udruženja američkih vlasnika letelica i pilota (US Aircraft Owners and Pilots Association – AOPA) započeo s dizajniranjem posebnog hronografa za potrebe članova Udruženja. Brajtling je zaključio da je pilotima potreban pouzdan instrument koji će koristiti za navigaciju i proračune pri letenju, poput utvrđivanja pređene razdaljine ili potrošnje goriva.
Za takve proračune se tada koristio logaritamski računar, a pošto je on već bio sastavni deo brendovog modela Chronomat iz 1940, Breitling ga je jednostavno preuzeo i prilagodio potrebama pilota i inkorporirao ga u „biserni“ rotirajući ram. Robustno kućište prečnika 41 mm i čitljivi tamni brojčanik s luminiscentnim velikim arapskim brojkama prvog Navitimera, postali su obavezni dizajnerski elementi svih budućih pilotskih satova. Samo ime Navitimer jasno je ocrtalo namenu sata – navigacija (navigation) i praćenje vremena (timer).
Prve modele pokretao je mehanički hronografski kalibar na ručno navijanje sa stubičnim kolom, koji je za Breitling izradila manufaktura Venus, a od 1954. i legendarni Valjouxov hronografski kalibar na ručno navijanje 72.
Izvorni Navitimer bio je namenjen isključivo članovima Udruženja pa na brojčaniku nije imao Breitlingovo ime i logo već samo logo Udruženja. Međutim, Breitling je već 1956. započeo serijsku proizvodnju i od tada ovi satovi ponosno nose ime svog proizvođača.
Zbog kvaliteta, praktičnosti i pristupačnosti, Navitimer je do kraja pedesetih godina prošlog veka postao obavezan instrument svih svetskih pilota, a Breitling sinonim za svetsku avijaciju.
Prve veće izmene sat je doživeo početkom šezdesetih, kad je crni brojčanik osvežen kontrastnim belim podbrojčanicima (što je u to vreme bio vrlo moderan izgled), biserni ram je zamenjen „nazubljenim“, a 1965. u upotrebu je ušao Breitlingov logo stilizovan kao dva vazduhoplova u letu. Nova dizajnerska rešenja pomogla su Navitimeru da izađe iz okvira sveta avijacije i postane popularan među ljubiteljima satova svih profila; tako se našao i na zglobovima tada popularnih muzičara poput Majlsa Dejvisa i vozača Formule 1, kao što su Džim Klark i Grejam Hil. Modele iz sredine šezdesetih pokretali su Venusov kalibar 178 i nešto kasnije Valjoux 7740, koji za razliku od Venusa nije imao stubično kolo već zupce.
Kao izraz prkosa prema kvarcnoj krizi koja je započela kasnih šezdesetih, Breitling je 1968. u saradnji s časovničarskim manufakturama Heuer-Leonidas i Buren-Hamilton kreirao jedan od prvih automatskih hronografskih mehanizama; to je u vreme kada su u upotrebi bili mehanički hronografi na navijanje predstavljalo dobrodošlu revoluciju.
Breitling je istovremeno odlučio da poveća prečnik kućišta Navitimera na tada ekstremnih 48 mm, što je kompenzovao skraćivanjem ušica kaiša kako bi tako veliki sat dobro „ležao“ na zglobu. Ovi dizajnerski zahvati učinili su model još privlačnijim mlađim kupcima.
U to vreme Breitling je u ponudi imao četiri Navitimera – „stare“ 41-milimetarske verzije s Chronomaticom (ref. 8806) i mehanizmom na ručno navijanje (ref. 7806), te nove 48-milimetarske verzije s Chronomaticom (ref. 1806) ili mehanizmom na ručno navijanje (ref. 7806), a obe su bile nadograđene i tada inovativnim vodootpornim ramom.
Navitimer je ranih sedamdesetih godina dobio prozorčić za datum, a proizvedeni su i prvi kvarcni modeli s LED i kasnije LCD „ekranima“.
Ipak, ni ove intervencije nisu pomogle Breitlingu da prebrodi kvarcnu krizu pa je brend 1979. prodat časovničaru Ernestu Šnajderu, koji je odlučio da manufakturu prebaci iz Le Šo de Fona u Grenhen. Ovo je bio turbulentan period za brend, što najbolje ilustruje činjenica da je časovničar Helmut Sin uspeo da otkupi Breitlingove neiskorišćene delove i proizvede modele identične Breitlingovim, sa svojim potpisom na brojčaniku sata.
Pod Šnajderovim rukovodstvom manufaktura je u početka proizvodila redizajnirane kvarcne satove, a kasnije i mehaničke primerke. Navitimer je, pak, revitalizovan 1986. kao mehanički model na ručno navijanje s Lemanijom 1872 „ispod haube“, ali već 1988. na tržište su stigli automatski modeli.
Modeli iz devedesetih i ranih dvehiljaditih s manjim izmenama zadržali su prepoznatljivi Navitimerov izgled, a pokretali su ih Lemanijevi kalibri te Valjuox 7750 i ETA 2892. Najvažnija nadogradnja u ovom periodu bila je vodootpornost do 30 m, što praktično nije ni postojalo dotad na ovom modelu.
Pravu revoluciju Breitling je doživeo 2009. kada je predstavio svoj prvi manufakturni mehanizam – automatik B01 s hronografom sa stubičnim kolom, 47 rubina, 70-časovnom rezervom snage i radnom frekvencijom od 28.800 vibracija na sat. Kvalitet mu je garantovao COSC-ov sertifikat. Ovaj mehanizam ugrađen je i u Navitimer zbog čega je on postao atraktivan kupcima koji žele da u svojim kolekcijama imaju luksuznije i prestižnije primerke.
Breilting je 2018. predstavio prvi Navitimer bez funkcije hronografa – model Navitimer 1 Automatic 38 s 38-milimetarskim kućištem, a već sledeće godine usledila je 41-milimetarska verzija.
Ipak, da namerava nastaviti proizvodnju Navitimera kakvog ga svi znamo i volimo – kao hronograf – manufaktura je potvrdila 2019. predstavivši verno reizdanje verzije iz 1959, model Navitimer Ref. 806 1959 Re-Edition; on po uzoru na izvornik ima biserni ram, čelično kućište prečnika 41 mm i akrilni kristal umesto modernijeg safirnog stakla. Novost je manufakturni hronografski kalibar B09 na ručno navijanje sa stubičnim kolom, 47 rubina, 70-časovnom rezervom snage, frekvencijom od 28.800 vibracija na sat i COSC-ovim sertifikatom.
Breitling je 2020. predstavio i žensku kolekciju Navitimera prečnika 35 mm, čime je ovu legendu približio novoj publici i novim generacijama i obezbedio njenu budućnost.
