Pored podnog sata, tabernakl je najrasprostranjeniji tip kućnog časovnika u vreme baroka. Reč je o satu s pogonom na oprugu i kratkom stražnjom njihalicom, te vretenastom, ređe kukastom, zaprečnicom. Sat je smešten u drveni ormarić zastakljen sa svih strana, s ručkom za prenošenje na vrhu. Logično je pretpostaviti da se sat prvenstveno držao u spavaćoj sobi budući da je, osim kretanja, po pravilu imao mehanizam za izbijanje i repeticijski mehanizam čijim se aktiviranjem u bilo koje doba (a to je bilo naročito važno noću) moglo saznati tačno vreme. Ponekad je postojao i mehanizam budilnika.
Precizan sat
Tabernakl sat je u stvari prvi tip modernog, tj. preciznog, kućnog časovnika. Naime, sve do izuma njihalice, odnosno njene primene kao regulatora sata (K. Hajgens, 1656-1657), časovnici su bili neprecizni merači vremena, pa su se u principu podešavali prema sunčanom satu. Poređenja radi, satovi sa oscilatorom u obliku točka ili dvokrake vage (tzv. foliotom) imali su dnevno odstupanje između 15 i 60 minuta, a satovi s njihalicom svega 10 sekundi. Dakle, tek je njihalica omogućila znatno povećavanje tačnosti sata. U prilog tome koliko je revolucionarna bila navedena promena, govori i činjenica da do sredine 17. veka brojčanici uopšte nisu imali naznačene minute niti su imali minutnu kazaljku.
