Već više od tri veka industrija satova ima presudnu ulogu u privrednom razvoju Švajcarske. Zahvaljujući neutralnoj spoljnoj politici ove države, časovničarska industrija je preživela sve ratove i krize. Međutim, ono što ju je zamalo uništilo je pojava kvarcnog sata, odnosno takozvana kvarcna kriza.
Prvi koraci u razvoju elektronskog sata napravljeni su upravo u Švajcarskoj. Maks Hecel je upotrebom vibrirajuće viljuške 1954. napravio sat koji je radio na bateriju i čija je serijska proizvodnja započela 1960. godine. To je bila Bulova Accutron. Proizvođači Lip i Elgin predstavili su svoj sat na baterije nekoliko godina ranije, ali su se zadržali na samo nekoliko prototipova. Prvi elektronski časovnik koji se serijski proizvodio bio je Hamilton 500. Međutim, ovi satovi ipak nisu uspeli da poljuljaju slavu mehaničkih modela, jer su imali nedostatke, na primer, kratak vek trajanja baterije.
U isto vreme u Japanu je Seiko radio na razvoju elektronskog sata i kvarcne tehnologije. Predstavili su 1969. Astron, prvi kvarcni ručni časovnik na svetu, koji je imao kvarcni oscilator, hibridno integrisano kolo i minijaturni steper motor koji je pokretao kazaljke. Bio je precizan do +- 5 sekundi mesečno, odnosno minut godišnje, što je do tada bilo nezamislivo. Za novac koji je u to vreme trebalo izdvojiti za Astron, mogao se kupiti automobil srednje klase. Revolucija je pokrenuta. Švajcarci u početku nisu prihvatili kvarcnu tehnologiju, uprkos brojnim prednostima koje je nudila. Bili su previše uljuljkani i sigurni u svoju dominaciju u svetu.
Krajem sedamdesetih godina prošlog veka kvarcni satovi su postali popularniji od mehaničkih. Mnogi švajcarski proizvođači našli su se u velikim problemima, a neki su i prestali s radom. Broj zaposlenih u švajcarskoj časovničarskoj industriji pao je sa 90.000 koliko su imali 1970, na 28.000 koliko ih je ostalo 1988. godine. Od svega ovoga najveću korist je imala japanska časovničarska industrija.
Ipak, Švajcarci 1983. eksperimentišu s nečim novim. Predstavljaju Swatch, sat od plastike, pristupačan i smelo dizajniran. Uspeh nije izostao. Krajem osamdesetih godina postepenu popularizaciju doživljavaju i mehanički satovi i to prvenstveno luksuzni modeli. Ovaj trend se do danas nastavio i verovatno nikad nije imao veći intenzitet.
Swatch grupacija je na kraju postala nosilac ponovnog uspona švajcarske časovničarske industrije. Došlo je do masovnog ujedinjavanja kompanija, gašenja pojedinih, a potom i oživljavanja proizvođača koji nisu izdržali udar kvarcne krize.
U poslednje vreme pominje se i uticaj pametnih satova na tradicionalnu časovničarsku industriju. Međutim, teško da ovaj novitet može izazvati krizu kao što je to bio slučaj s kvarcnom, i ugroziti tržiše luksuznih mehaničkih satova.
