Tamara Eklston (Tamara Ecclestone), ćerka poslovnog magnata Bernija Eklstona (Bernie Ecclestone) i nekadašnja naslednica Formule 1, odrasla je u svetu u kome je luksuz deo svakodnevice, a skupoceni nakit i satovi prirodan produžetak ličnog stila. Njeno pojavljivanje u javnosti retko je bilo bez upečatljivog aksesoara na zglobu s potpisom prepoznatljivog brenda.
Luksuz iza zatvorenih vrata
Međutim, sve ono što se zna o izuzetno bogatoj kolekciji Tamare Ekelston potiče zapravo iz fragmenata, fotografija sa crvenog tepiha, snimaka sa događaja i iz ponekog intervjua. Teško dostupne tehničke specifikacije, potpuni izostanak javnog kataloga komada i neuhvatljive priče o poreklu nakita čine da njena lična kutija za nakit ostane predmet spekulacija.
No, sa sigurnošću se zna da ova pripadnica londonskog visokog društva nije posedovala kutiju, niti kutije prepune nakita i luksuznih satova, već komplete staklenih vitrina prepunih dragocenosti. U njima su pažljivo bili izloženi najrazličitiji komadi nakita, uz brojne kolekcionarske primerke satova. Dok je njihova vrednost dosezala gotovo 50 miliona funti. Za ove podatke javnost je saznala tek kada je većina Tamarinog ličnog blaga nestala 2019. godine u pljački koja se smatra jednom od najvećih u novijoj istoriji Britanije.
Trenutak kada luksuz postaje meta
Dana 13. decembra 2019. godine, dok je Tamara bila na zimovanju u Laponiji sa suprugom i ćerkom, u njen dom u ulici Kensington palas gardens provalila je grupa međunarodnih lopova poznata po izboru luksuznih meta. U roku od svega 50 minuta iz privatnog trezora i garderobera nestali su nakit i satovi ukupne vrednosti između 26 i 50 miliona funti. Među opljačkanim predmetima su ogrlice i prstenje optočeni dijamantima, Cartier i Chopard setovi, Bvlgari komadi sa dragim kamenjem, kao i retki Patek Philippe i Rolex satovi sa komplikacijama. Svaki predmet je bio ličan, kupljen ili dobijen na poklon, i prema policijskim izveštajima nijedan nije bio pozajmljen za neki događaj ili snimanje. Iako je deo bande kasnije uhapšen, najveći deo nakita nikada nije pronađen. Ova pljačka svrstala je Tamaru među najpoznatije žrtve kada je reč o krađi luksuznog nakita, rame uz rame sa spektakularnim slučajevima kao što su juvelirska kuća Graff Diamonds, juvelirnice u ulici Haton garden i luksuzni sefovi banke Knightsbridge. Razlika je u tome što je meta bila privatna riznica, kolekcija formirana daleko od očiju javnosti, a izgubljena u jednoj noći.
Muški modeli satova u službi ženskog stila
Verovatno najvredniji delovi Tamarine kolekcije bili su brojni kolekcionarski primerci satova, koje je najčešće nosila u javnosti. Za Tamaru sat nije bio tek praktičan aksesoar, već deo ličnog identiteta. Njen izbor su često bili muški, robustni modeli, oni koji ne koketiraju s delikatnošću, već sa snagom i prisustvom. Kombinacija večernje haljine i masivnog hronografa na javnim događajima bila je njen potpis: kontrast koji istovremeno izražava moć i ženstvenost. Takođe, birala je prilično upečatljive modele, a imala je po svoj prilici i nekoliko omiljenih, jer je pojedine nosila učestalo. U njenim brojnim pojavljivanjima izdvojila su se posebno tri modela.
Rolex Cosmograph Daytona: brzina i glamur optočeni dijamantima
Rolex Cosmograph Daytona, prvobitno stvoren 1963. za potrebe profesionalnih vozača, spada među najpoznatije sportske hronografe na svetu,. Taj model samim imenom i istorijom neizbežno priziva vezu sa Formulom 1, a u kolekciji Tamare Eklston nosi i dodatnu simboliku: Tamara je ćerka Bernija Eklstona, koji je kao prvi čovek Formule 1 decenijama bio zadužen za komercijalna prava i razvoj sporta. Ne iznenađuje što je upravo Daytona, sat inspirisan brzinom i trkačkim pistama, zauzeo posebno mesto u njenoj kolekciji. Tamarine verzije ukrašene dijamantima dodatno naglašavaju glamur i luksuz koji prati njeno ime, a sportski hronograf pretvaraju u komad visokog nakita. Kod Tamare Daytona ne funkcioniše samo kao prestižni sat već i kao lični znak pripadnosti svetu u kom je odrasla, a identifikuje se sa brzinom, glamurom i spektaklom.
Audemars Piguet Royal Oak: ikona sportskog luksuza
U Tamarinoj kolekciji nalazili su se i satovi Audemars Piguet, kuće koja je redefinisala pojam sportskog luksuza i postavila Royal Oak kao ikonu horologije. AP satovi nisu namenjeni svima; oni predstavljaju izbor kolekcionara i znalaca koji žele da se izdvoje van konvencija. U tom smislu Tamara se priključila elitnom krugu ljubitelja satova koji kombinuju prepoznatljiv dizajn s tehničkom izvrsnošću. Royal Oak je sa svojim čuvenim osmostranim bezelom i kombinacijom čelika i zlata dugo slovio za simbol hrabrosti u dizajnu. Tamara je kroz AP satove pokazala da njen ukus ne ide samo ka onome što je prepoznatljivo na prvi pogled, već i ka brendovima koji predstavljaju ozbiljnu kolekcionarsku vrednost.
Bvlgari Serpenti: sat pretvoren u nakit
Treći dragulj u njenoj kolekciji bio je Bvlgari Serpenti, hibrid nakita i časovnika koji se obavija oko zgloba poput zmije, simbola večnog obnavljanja i zavodljivosti. Serpenti više govori jezikom draguljarstva nego horologije; namenjen je onima koji žele da njihov sat u isto vreme bude upečatljiv komad nakita u vidu jedinstvene skulpture koja se nosi oko zgloba. Tamara je ovim komadom unela teatralnost u svoju kolekciju, pokazujući da su satovi koje je izabrala estetski koliko i statusni simbol. Bvlgari Serpenti je raskošan i autentičan aksesoar koji se sasvim sigurno ne nosi zarad demonstracije skromnosti, a kod Tamare se uklapa u širi narativ njenog stila: balans je između dragocenosti i izražajnosti.
Cartier narukvice: ljubav i ekser kao statusni simboli
Ako su satovi u kolekciji Tamare Eklston govorili o njenoj povezanosti sa svetom sporta, brzine i prestiža, onda su narukvice bile njen lični jezik luksuza i prepoznatljivog stila. Njena fascinacija brendom Cartier posebno se isticala kroz dva modela koji su danas globalni statusni simboli: Love i Juste un Clou.
Love: simbol trajne veze na zglobu
Cartier Love narukvica jedan je od najpoznatijih simbola modernog nakita. Dizajnirao ju je Aldo Čipulo (Cipullo) 1969. godine za Cartier, inspirisan idejom trajnog vezivanja koje nadilazi obične poklone i prolazne modne izraze. Njena ovalna forma osmišljena je da prati prirodnu liniju zgloba, a posebna je po načinu na koji se stavlja: narukvica se pričvršćuje pomoću šrafova, što zahteva upotrebu malog specijalnog šrafcigera koji dolazi uz svaki komad. Ovaj detalj čin zatvaranja pretvara u gotovo intiman ritual: potrebno je dvoje ne bi li se narukvica zaključala, te je na taj način simbolika ljubavi i povezanosti ugrađena direktno u dizajn.
Cartier je učinio revolucionaran korak time što je šrafove ostavio vidljivim, pretvorivši industrijski element u dekorativni motiv. Prvobitno namenjena i muškarcima i ženama, prodavana je u paru kao znak jednakosti i zajedničkog izbora. Estetika je bila svedena, bez suvišnih ukrasa, što je bilo suprotno tadašnjim pravilima visokog nakita. Kasnije su uvedene verzije u žutom, belom i roze zlatu, a 1979. i varijante sa dijamantima. Tokom decenija kolekcija je proširena na različite veličine i modele, uključujući i manžetne koje su jednostavnije za skidanje. Ipak, izvorna ideja ostala je ista: Love narukvica je statusni simbol koji nosi poruku trajnosti, a njen mali zlatni šrafciger deo je jedinstvenog ljubavnog rituala.
Tamara Eklston posedovala je nekoliko narukvica iz ove kolekcije i gotovo uvek se mogla videti sa Love aksesoarom na zglobu. Kao istinska predstavnica modernog juvelirstva, kombinovala ju je ili uz luksuzni sat, ili uz jedan drugi čuveni Cartier komad: Juste un Clou. Time je svoj stil obeležila prepoznatljivim spojem klasike i savremenog luksuza. Na taj način je njena estetika postala ogledalo duha današnjeg nakita: jednostavan u liniji, ali snažan u poruci.
Juste un Clou: simbol trajne veze na zglobu
Cartier Juste un Clou narukvica nastala je 1971. godine kao jedno od najradikalnijih ostvarenja dizajnera Alda Čipula i ubrzo postala ikona modernog nakita. Njeno ime, u prevodu sa francuskog “samo jedan ekser”, ujedno otkriva i samu suštinu dizajna – običan predmet svakodnevice transformisan u dragocenost. U tom gestu leži i celokupna snaga dizajna: minimalistička linija zakrivljenog eksera pretočena u narukvicu od zlata ili platine, često ukrašenu dijamantima, postala je simbol luksuza koji ne skriva da je inspirisan industrijskim dizajnom. Juste un Clou predstavljao je svojevrsnu pobunu protiv ustaljenih normi nakita, jer je dokazao da dragocenost ne mora dolaziti iz kićenosti, već iz ideje i stava.
Njegova čista forma oduvek je bila lako prepoznatljiva i odmah razumljiva: jednostavan oblik, snažna poruka. U estetskom smislu narukvica je slavila minimalizam, u simboličkom buntovnost i slobodu, a bila je namenjena onima koji žele da krše pravila. Tokom decenija ostala je verna osnovnom konceptu, ali je evoluirala u različitim veličinama i verzijama, uključujući i modele sa pavé (popločani) dijamantima. Godine 2012. Cartier je povodom 165. godišnjice ponovo lansirao Juste un Clou u punom sjaju i kolekciju proširio na prstenje, ogrlice i broševe, čime je učvrstio status dizajna kao modernog klasika. Danas se izrađuje u žutom, belom i roze zlatu, u pavé i non-pavé varijantama, i važi za jedan od najsmelijih izraza Cartierove estetike. U svetu luksuznog nakita Juste un Clou ostaje dokaz da se i u najskromnijem predmetu može pronaći neprolazna lepota ukoliko ga oblikuje vizija koja menja pravila.
Kolekcija kao ogledalo vremena
Kolekcija Tamare Eklston sinonim je za ideju koja jasno govori kako savremeni luksuzni predmeti odavno nisu samo ukrasi, već i kodovi društvenog statusa, kulturni simboli i svojevrsni dokumenti jednog vremena. Njeni satovi i narukvice pripadali su kategoriji predmeta koji funkcionišu kao produžetak identiteta: oni su deo modne slike i imidža, ali i deo narativa o moći, prestižu i pripadnosti određenom sloju koji se ovim detaljima i te kako ističe. Pljačka iz 2019. godine pokazala je, međutim, i drugu stranu luksuza: ranjivost privatnih riznica koje istovremeno nose finansijsku i simboličku vrednost.
U tom smislu Tamara Eklston stoji u istoj liniji sa velikim kolekcionarkama nakita 20. veka, poput Barbare Haton (Barbara Hutton) čija je raskošna kolekcija u jednom trenutku bila simbol glamura i privilegije, a kasnije postala dokument epohe, rasuta kroz aukcijske kataloge. U oba slučaja dragoceni komadi nisu tek estetski privlačni predmeti, već ogledala društvenih vrednosti i aspiracija: svedočanstvo o ličnim izborima koliko i o vremenu u kojem su nastali.
Foto: Profimedia
