Iako je Palme d’or izrađena tehnikama vrhunskog juvelirstva, ovde nije reč o komadu nakita, već o prestižnoj filmskoj nagradi čiji renome parira Oskaru, a koju potpisuje Chopard, švajcarska manufaktura nakita i satova.
Krajem svakog maja filmski festival u Kanu postaje globalna vest, a u središtu pažnje nalazi se 118 grama 18-karatnog zlata: Zlatna palma, tj. Palme d’or, nagrada o kojoj sanja kompletan filmski milje.
Nov početak pod palminim listom
Na osnovu skice poznatog reditelja i pisca Žana Koktoa (Jean Cocteau), pariska juvelirka Lisjen Lazon (Lucienne Lazon), dizajnirala je Zlatnu palmu.
U prvobitnoj formi stilizovani list palme, koji je inače u grbu ovog prelepog francuskog grada, bio je izrađen od metala zlatne nijanse, a donji deo drške izbrušen tako da formira malo srce, što sve predstavlja simbol povezanosti sa Kanom.
Moderan dizajn koji pomera granice
Savremeni izgled nagrade ustaljen je tek 1998. zahvaljujući kreativnoj hrabrosti Karolin Šojfele (Caroline Scheufele), kopredsednice i umetničke direktorke Choparda.
„Sve je počelo 1997. kada sam se srela sa Pjerom Vioom (Pierre Viot), tadašnjim predsednikom Kanskog filmskog festivala. Gledala sam Palme d’or na njegovom stolu – palmin list na pleksiglas piramidi. Rekla sam mu da se bavim dizajnom nakita, pa me je pozvao da osmislimo nov izgled festivalske nagrade. To je za mene bila velika čast“, ispričala je Karolin Šojfele.
Nova Palme d’or dobila je reljef i dubinu, te postala pravo umetničko delo sa 19 listića od 18-karatnog žutog zlata, postavljenih na ručno oblikovani kristalni jastuk.
Održiva elegancija
Izrada svakog primerka zahteva najmanje sveukupno 70 sati izuzetno preciznog rada. Od 2014. godine, u sklopu inicijative Chopard Journey to Sustainable Luxury (program održivog luksuza) Zlatne palme se prave od etičkog zlata, dobijenog po najboljim socijalnim i ekološkim standardima. Ovih 118 grama zlata prolazi kroz ruke šest Chopardovih specijalizovanih majstora: od izrade modela tehnikom lost-wax casting (izgubljeni vosak), preko topljenja zlata do spajanja delova i završne kontrole.
Kreiranje prototipa od voska
Prvi dodir čiste kreativne čarolije dešava se u Chopardovim radionicama, gde šest iskusnih juvelira pažljivo oblikuje model Palme d’or od voska. Uz pomoć finih alata – poput dijamantske turpije, svaki od 19 palminih listića i savršeno prefinjena stabljika dobijaju nežno zaobljen oblik, u skladu s klasičnom siluetom trofeja. Ovaj model verno dočarava svaki i najmanji detalj, od neravnine do najsitnije linije na listiću.
Odlivanje od 118 grama 18-karatnog zlata
Kada je vosak perfektno izbrušen i ispitan, model se postavlja u specijalni kalup od gipsa ili keramike. U trenutku kada se prelije rastopljenim, etički dobijenim 18-karatnim zlatom, vosak se istopi i izlije (otuda naziv tehnike izgubljeni vosak) a ostaje precizan otisak svakog detalja. Nakon hlađenja, zanatlije pažljivo razbijaju kalup i otkrivaju sirovu zlatnu granu, složen spoj listova i stabljike čija svaka kontura odiše suptilnom elegancijom.
Fino oblikovanje i poliranje zlatnih detalja
Sa zlatnim odlivom u rukama, šest majstora posvećuje minimum 40 sati isključivo ručnoj doradi. Svaki listić se pojedinačno čisti od ostataka gipsa, a zatim se pomoću finih brusnih trakica i polirnih pasti postiže savršeno glatka površina i besprekorno naglašen reljef vene lista. Cilj je da grana, blago zaobljena i živopisna, dobije raskošan sjaj, ali i postigne savršena harmonija oblika i simetrije. U ovoj fazi zlatni detalji zablistaju kao da na svakom listiću titra zrno svetlosti.
Izrada kristalne baze u obliku dijamanta
Dok juveliri rade na zlatu, specijalisti biraju komad vrhunskog providnog kristala od oko 900 grama. Taj komad se ručno seče i brusi tako da dobije tačno 24 fasete, poput klasično obrađenog dijamanta. Svaka faseta simbolizuje filmsku umetnost kroz koju se prelama bezbroj svetlosnih odsjaja. Pre montaže detaljno se proverava čistoća kristala. Ne tolerišu se ni najmanje pukotine niti zamućenost, ne bi li baza bila besprekorna.
Montaža, finalno poliranje i sertifikacija
U završnici, zlatna grana se pažljivo postavlja na kristalni jastuk oblikovan poput dijamanta. Spaja se epoksidom, specifičnim za ovaj tip radova u juvelirstvu, jer ne menja boju tokom vremena. Nakon toga ceo trofej, kombinacija kristala (~900 g) i 118 g zlata, dobija završni biserni sjaj: svaki zlatni listić nežno se polira, a kristalne površine poliraju dok ne dobiju odsjaj stakla. Potom se kompletna statueta precizno meri (visina oko 13,5 cm, širina oko 12 cm, ukupna težina približno 1,5 kg). U ovoj fazi se, takođe, stavlja Chopardov pečat i prilaže sertifikat koji garantuje da je u pitanju zlato koje se od 2014. dobija na etički i održiv način.
Sloboda kao inspiracija
Kan je jedan od najstarijih filmskih festivala na svetu, a interesantno je da je nastao kao odgovor na zvanično najstariji svetski filmski festival, venecijansku Mostru koja datira iz 1932. Naime, Francuzi su želeli neutralnu, međunarodnu platformu za film zbog sve očiglednije političke pristrasnosti Mostre, koja je tridesetih godina prošlog veka bila obojena fašističkim uticajem.
Tako je 1938. godine pokrenuta ideja o slobodnom filmu, filmu bez političkih uticaja. U delo ju je sproveo Žan Ze (Jean Zay), tadašnji francuski ministar nacionalnog obrazovanja i likovnih umetnosti, a na predlog istoričara Filipa Erlanžea (Philippe Erlanger) i filmskog novinara Robera Favra le Brea (Robert Favre le Bret).
Foto: Chopard Press, © Chopard
