Da je ovoj časovničarskoj kompaniji kvalitet na prvom mestu, uverila se urednica Satova i nakita Mila Bulimbašić posetivši njihovu novu zgradu na brdu iznad Nešatela
Kad vas u goste pozove Officine Panerai, onda ste sigurni da ćete videti pravu časovničarsku manufakturu, ali i uživati u pogledu na predivno jezero na čijoj se obali nalazi ljupki švajcarski gradić Nešatel, te ukusnoj hrani i izvrsnim vinima. I sve je bilo baš tako kad sam krajem maja posetila još jednu švajcarsku časovničarsku manufakturu, ovog puta Officine Panerai.
Visoki standardi
Officine Panerai, poznat po legendarnim luksuznim sportskim satovima retro dizajna (izvorno rađenim ekskluzivno za Italijansku ratnu mornaricu tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka), prvu manufakturnu zgradu otvorio je 2002, isto u Nešatelu. Tri godine kasnije na tržište je plasiran prvi Paneraijev manufakturni kalibar P.2002, čime je Officine Panerai postao manufaktura u punom smislu te reči. Mehanički kalibar P.2002 navijao se ručno i imao je osmodnevnu rezervu snage i funkciju prikaza svetskog vremena. Za samo nekoliko godina od otvaranja zgrade manufakture, Panerai je predstavio ceo niz sofisticiranih mehaničkih kalibara koji su satove brenda podigli na viši nivo kvaliteta i prestiža.
U novu modernizovanu manufakturnu zgradu smeštenu na brdu s pogledom na jezero, nekoliko minuta udaljenu od Nešatla, Panerai se uselio 2014, a našu malu, ali odabranu novinarsku grupu primio je ni manje ni više nego tehnički direktor, Frederik Drejer-Gonzales. Mlađahan, ali vrlo posvećen i izvrsno informisan, proveo nas je za narednih nekoliko sati kroz čitavu manufakturu koja se prostire na oko 10.000 m2; ispričao nam je, između ostalog, da tu radi čak 250 ljudi zaduženih za sedamdeset poslova i funkcija vezanih za dizajn, proizvodnju i prodaju satova.
Odmah na početku ponosno je istakao da je Paneraijeva manufakturna zgrada izgrađena s fokusom na ergonomiju i zadovoljava ekološke i energetske standarde. Zgrada je samoodrživa jer se otpadni materijali ponovo koriste u proizvodnji. Tako se, na primer, vruća voda nastala kao nusprodukt rada sistema za hlađenje mašina koristi za proizvodnju energije potrebne za zagrevanje zgrade. Kišnica se skuplja u poseban rezervoar i zatim upotrebljava za zelenilo oko manufakture i funkcionisanje pojedinih sistema.
Zelena energija
Voda je zapravo izvor celokupne zelene energije koju manufaktura koristi za svoj rad. Za regulaciju zagrevanja i ventilacije koriste se podzemne geotermalne sonde koje toplotu apsorbuju iz zemlje.
