U švajcarskom gradiću Šafhauzenu našli smo se oči u oči s vrhunskim majstorima časovničarima, posmatrajući ih dok u renoviranoj manufakturi sastavljaju klasike IWC-a
Kad kažete detetu da nacrta sat, on će biti sasvim nalik IWC-ovim modelima, rekao nam je glavni IWC-ov dizajner, Kristijan Knop za vreme obilaska centrale brenda smeštene u pitoresknom Šafhauzenu. Dete naravno neće znati ono što smo mi saznali obilazeći IWC-ove radionice, naime koliko je vremena potrebno da vrhunski stručnjaci naprave jedan od takvih, naoko izuzetno jednostavnih satova. Deo manufakture koji smo nedavno posetili svečano je otvoren u jesen 2008. i u njemu je osim administracije smešteno dvesta trideset časovničara koji sastavljaju, podešavaju i dovršavaju satove.
KERN ODLUČUJE
Početak šetnje kroz nedavno renoviranu i dograđenu manufakturu otkriva kako IWC-ovi dizajneri osmišljavaju kućišta, kaiševe, narukvice i mehanizme, i odlučuju kako bi na kraju novi sat trebalo da izgleda. Naravno, uvek onako kako ga zamišlja dete, reći će Kristijan Knop i dodati kako konačne odluke ipak donosi CEO brenda Žorž Kern. A tako je jedino i moguće, kad je reč o brendu s bogatom i uspešnom istorijom. Istorijom koja se u Šafhauzenu na najočigledniji mogući način susreće s budućnošću, jer časovničarska škola iz koje se regrutuju naučnici za veliku manufakturu deli s njom isto dvorište. Tako tinejdžeri imaju priliku da na delu posmatraju vrhunske stručnjake i uče od njih, ali i da učestvuju u procesu sastavljanja i dorade satova. Pri obilasku radionice delova za satove ističu nam kako se upravo tu izrađuje više od hiljadu različitih delova, među kojima su pločice, mostovi, opruge, dugmići, kaiševi, narukvice, nosači i šnale. Posle mašinske izrade svi ovi delovi ručno se dovršavaju i ukrašavaju. U posebnoj radionici odvija se ručno ukrašavanje pomoću različitih uzoraka, na primer, pljosnato ukrašavanje prikladno je za slova i monograme, dok je reljefno ukrašavanje mnogo zahtevniji proces, budući da radnik mora biti talentovan za vajarstvo čije elemente koristi pri radu.
ODELJENJE ZA ODABRANE
U posebnom odeljenju gde radi samo nekoliko vrhunskih majstora časovničara izrađuju se najzahtevniji IWC-ovi modeli poput Grande Complication ili Il Destrierea, a na samom sastavljanju oko 750 njihovih delova iskusni časovničar će provesti oko pet sedmica. Nakon što oni ugrubo sastave mehanizam, on se opet proverava i rastavlja da bi se očistio. Tek posle toga započinje konačno sastavljanje, da bi se brojčanik i kazaljke mogli pričvrstiti za kućište. Iz skoro crkvene atmosfere u kojoj rade vrhunski časovničari, odlazimo u mnogo veće i bučnije odeljenje gde se sastavljaju osnovni mehanizmi, na primer, za mehaničke hronografe Da Vinci, Portuguese, Double Chronograph i Pilot’s Watch. Ovde je zaposleno mnogo mladih koji uz pomoć starijih stručnjaka ručno pričvršćuju oprugu nemirnice, zatim brojčanike i kazaljke. U IWC-u naime i dalje veruju u ručni rad, smatrajući da su mašine podesne samo za velike serije. Završni deo čitavog procesa odvija se u odeljenju gde se mehanizmi pričvršćuju za kućišta, krunice učvršćuju i osiguravaju, dodaje završni silikonski premaz, a brojčanik, kazaljke i staklo čiste i od najmanje trunčice prašine. I kad bi čovek mogao da pomisli da je konačno sve gotovo, sledi dugotrajna provera. Najpre mehanizmi moraju da rade tri nedelje pre konačnog podešavanja, da bi se delovi prilagodili jedni drugima i ovlaživači prodrli na prava mesta. Posle toga, mehanizmi se podešavaju u pet različitih pozicija. Nakon tog podešavanja i nameštanja rezerve snage, sledi završna provera, ponovo u pet različitih pozicija, a proverava se i vodootpornost sata. Časovnik koji uspešno položi sve testove, spreman je za odlazak iz Šafhauzena, reći će Kristijan Knop dovršavajući s nama obilazak manufakture osnovane još 1848. godine. Za njen 140. rođendan, prošle godine, redizajniran je muzej IWC-a, a za ovu godinu najavljuju facelifting slavnog modela Portugieser. Nove modele zasad ne planiraju, kaže Knop, postojeći su savršeni i u potpunosti zadovoljavaju zahteve tržišta.
ISTORIJA ZGRADE
Nakon što je osnovao kompaniju 1868. godine Florentin Ariosto Džouns iznajmljivao je neko vreme fabrički prostor u Šafhauzenu. Naravno da zbog toga nije bio finansijski zadovoljan, pa su tokom 1874. i 1875. godine sagrađene kancelarije i radionice pod nadzorom arhitekte Johana Gotfrida Mejera. Fabriku u kojoj je moglo raditi trista radnika pokretala je energija s obližnje reke Rajne. Čitav sistem razmontiran je 1900. godine, kada je u fabriku uvedena električna energija. Početkom dvadesetog veka dograđeno je novo krilo, da bi zbog ekonomske krize sve skupa mirovalo sve do 1957, kada je zgrada ponovo nadograđivana. Prošle godine IWC je otvorio novo krilo u kome su smeštena nova odeljenja izrade i sastavljanja satova.
MUZEJ IWC-a
U sklopu posete manufakturi i ovog leta smo obišli konačno završen IWC-ov muzej, koji se nalazi u prizemlju centralne zgrade kompanije. Videli smo 230 pažljivo odabranih eksponata koji u malom predstavljaju istoriju brenda od najranijih dana. Tu su legendarni Džounsovi kalibri u američkim kućištima, zatim satovi s digitalnim displejom, ženski časovnici ukrašeni dragim kamenjem i prvi IWC-ovi ručni satovi. Tu su i originalni IWC-ovi dokumenti, još od 1900. godine, zatim stari alati, delovi i dizajnerske skice. Izložba je naravno interaktivna, a svaki eksponat opisan je na osam jezika.
