Prateći trend nezavisnosti proizvodnje sopstvenih mehanizama i Cartier se odlučio za izgradnju integrisane manufakture sposobne da u potpunosti samostalno izradi mehanički sat i sve njegove delove
Investicije u švajcarsku industriju satova nikad nisu bile tako velike kao poslednjih desetak godina. Mnogi brendovi su se odlučili za pokretanje sopstvene proizvodnje mehanizama, oživela su nekada davno zaboravljena imena, a male manufakture su se preselile u fabrike za proizvodnju satova. Svi su oni to uradili zbog povećane globalne potražnje za swiss made proizvodima. Bilo je to, naravno, pre svetske krize koja nas još potresa, ali taj trend ni Cartier nije mogao da prati po strani. Iako pre svega percipiran kao draguljarski brend, Cartier je po proizvodnji satova drugi u svetu, odmah iza Rolexa. Da, dobro ste pročitali, Rolex pa Cartier. Cartier je, za razliku od Rolexa, sve do izgradnje svoje fabrike u La Šo-de-Fonu bio gotovo potpuno zavisan od dobavljača mehanizama za svoje satove. Prateći trend nezavisnosti proizvodnje sopstvenih mehanizama i Cartier se odlučio za izgradnju integrisane manufakture sposobne da u potpunosti samostalno izradi mehanički sat i sve njegove delove. Iako to nikada u potpunosti neće raditi iz jednostavnog razloga što kod nekih komponenata poput vijaka ili rubina to nema smisla, Cartier je kao i mnoge druge marke satova krenuo ovim putem.
ČETIRI LOKACIJE
Međutim, kada Cartier odluči da krene ovim putem to izgleda mnogo drukčije nego u slučaju Greubel-Forseya na primer, koji je nedavno pored Cartiera u La Šo-de-Fonu otvorio svoju manufakturu. Dok Greubel-Forsey u svojoj manufakturi zapošljava nekoliko desetina radnika, u fabrici u koju nas je Cartier pozvao među prvima, zaposleno je više od 1000 radnika, s tim što na proizvodnji satova radi nekoliko stotina više na još četiri lokacije u Švajcarskoj. Cartier je jednostavno veliki brend s izuzetno širokom prodajnom mrežom i njihova odluka da samostalno krenu u proizvodnju mehanizama i izgradnju manufakture nije ni mogla izgledati drukčije. Ogromna staklena zgrada smeštena na obodu La Šo-de-Fona prostire se na 30.000 kvadratnih metara, a već sada im je, rekli su nam domaćini, pomalo tesna. Pod jednim krovom Cartier je okupio stručnjake za čak 175 različitih područja. A svi oni podeljeni su u tri ključne kategorije: razvoj, proizvodnja i briga o kupcima.
Posetio sam do sada mnoge manufakture satova, ali ni u jednoj kao u Cartieru ne brinu toliko o organizaciji posla. I kad bi me neko pitao šta je na mene ostavilo najjači utisak u ovoj ogromnoj fabrici, to je upravo organizacija. Teško je od ogromne fabrike u kojoj se baš sve radi po mesecima unapred određenom planu očekivati da vas oduševi svojim šarmom, kao što je to u nekim manjim manufakturama gde se trude da ožive duh časovničarske prošlosti. U Cartieru to i ne pokušavaju, naprotiv, oni su se jako trudili da nam pokažu kako vrhunske mehanizme nije nužno sastavljati u apsolutnoj tišini s pogledom na zelene pašnjake.
TAČNOST I PRECIZNOST
U Cartieru je sve podređeno tačnosti, preciznosti, kvalitetu i brzini. Za razliku od drugih fabrika gde često jedan časovničar sastavlja ceo satni mehanizam, u Cartieru se radi na traci i svaki časovničar je zadužen samo za jedan radni proces. Vrlo se vodi računa i o tome da delovi sata što kraće putuju od mašine na kojoj se proizvode do osobe koja treba da ih ugradi u sat. Ukratko, vodi se računa o svemu, ali pre svega o kupcima. Upravo zbog toga je 2005. u fabrici implementiran sistem Made in Cartier pomoću koga do najobičnijeg radnika na traci iz celog sveta dolaze prigovori kupaca ili časovničara na pojedini deo sata. Ako se neki kupac, na primer, požali na narukvicu sata, ta će reklamacija doći sve do radionice u kojoj se narukvica proizvodi i tamo će pokušati da problem otklone kako se ne bi ponovila greška. Najznačajniji deo u Cartieru definitivno je razvojno odeljenje. Oni su ga nazvali Think tank projekat, a zapravo je reč o zgradi koja se nalazi uz samu fabriku i gde su na jednom mestu okupljeni svi koji rade na razvoju sata, od razvojnih inženjera do male radionice u kojoj može da se izradi kompletan časovnik. Cilj ovog projekta opet je bio skraćivanje procesa proizvodnje novih modela, ali i sustizanje konkurenata. Jer, Cartier je u ovaj posao zapravo krenuo tek nedavno, a sada želi da bude prvi među jednakima. Iako zvuči neverovatno, uz ogromnu količinu energije koju ulažu u razvoj verovatno će u tome i uspeti.
Više u časopisu Satovi i nakit broj 7, godina IV, leto 2010.
