Ako ljubavne priče pišu mahom žene, onda je Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor) napisala čitavu biblioteku. Ne perom, već prstenom, ogromnim, blistavim, često kontroverznim ali uvek neodoljivim. Bila je ono što danas zovemo ikonom, ali i mnogo više od toga: Holivud je nosila u malom prstu, a na ostatku ruke (i svakako oko vrata) verovatno neki Cartier, Van Cleef ili Bulgari komad.
O njenim ulogama zna se gotovo sve. O ljubavnom životu i dalje se iznova nagađa. A neodvojiva tema koja ide uz ovu čuvenu glumicu jesu njeni dijamanti. Uloge su se menjale jedna za drugom: kako u poslovnom, tako i u privatnom životu. Nepromenjiva je jedino ostala Elizabetina ljubav prema svetlucavom dragocenom kamenju.
Jednom prilikom je izjavila:”Ne posmatram svoj nakit kao trofeje. Ja sam tu da ga čuvam i volim”. I zaista, to je i radila – sa strašću većom nego što je moglo da izdrži njenih osam brakova. Pa čak ni onaj koji je sklopila sa ljubavlju svog života Ričardom Bartonom, i to dva puta.
Kolekcija koju je godinama gradila, delom iz ljubavi, delom iz estetskog poriva, a delom iz pronicljivog razumevanja vrednosti nakita kao umetnosti i investicije, postala je jedna od najpoznatijih privatnih kolekcija na svetu. I to ne zbog same brojnosti, već zbog priča koje su je pratile.
Krupp – dijamant koji je dobio njeno ime
Među slavnim draguljima koje je posedovala jedan je postao najintimniji deo njenog identiteta: Elizabeth Taylor Diamond, nekada poznat pod imenom Krupp.
Reč je o kvadratnom dijamantu kristalno čiste unutrašnjosti, teškom 33,19 karata, sa stepenastim brusom poznatim kao Asscher, čiji simetrični rez stvara utisak dubine i prozračnosti. Kamen je besprekorne D klase koja označava najviši stepen, i VS1 čistoće, što znači da su njegove unutrašnje nesavršenosti gotovo nevidljive čak i pod desetostrukim uvećanjem. Dijamant je umetnut u platinasti prsten koji sa obe strane nosi sužene dijamante takozvanog baget oblika. Stilizovani poput tankih, izduženih pravougaonika, baget dijamanti su postavljeni kao suptilna pratnja glavnom dragulju. Ovaj dragulj pripada Type IIa klasi, najređoj i najčistijoj među dijamantima, poznatoj po savršenoj transparentnosti i neverovatnom prelamanju svetlosti.
Kupio ga je Ričard Barton (Richard Burton) 1968. godine na aukciji u Njujorku za tadašnjih 307.000 dolara, a Elizabet ga je dobila na njihovoj jahti, usidrenoj na Temzi. Nosila ga je svakodnevno, nazivajući ga svojim omiljenim komadom, toliko ličnim da ga je zadržala čak i kada više nisu bili u braku.
Ipak, dijamant ima i mračniju priču koja seže u prošlost. Bio je u vlasništvu Vere Krup, a strgnut joj je sa ruke u nasilnoj provali 1959. godine, a prema svedočenjima čak je i okrvavljen. Pljačkaši su uhvaćeni a dijamant vraćen vlasnici. Nakon njene smrti, nekoliko godina kasnije, kupuje ga Barton.
Decenijama posle, kada se ponovo pojavio na aukciji, tada već kao The Elizabeth Taylor Diamond, bilo je jasno da je prestao da bude samo vrednost u karatima. Postao je istorija. Na Christie’s aukciji 2011. godine prodat je za 8,818.500 dolara, a novi vlasnik je južnokorejska kompanija E-Land.
Milion dolara za ljubav
Dragulj u obliku suze težak 69,42 karata bio je toliko raskošan da Elizabet Tejlor nije mogla da ga nosi kao prsten. Pronađen je kao sirov kamen u Južnoj Africi, obradio ga je Hari Vinston (Harry Winston) – legendarni američki juvelir poznat kao Kralj dijamanata, a prodat je na aukciji 1969. za rekordnih milion dolara. Kupac je bio Cartier, ali već sutradan Ričard Barton, odlučan da ga ne prepusti drugima, otkupljuje dijamant za milion i sto hiljada dolara. Cartier ga ugrađuje u ogrlicu, a Elizabet ga prvi put nosi na rođendanu princeze Grejs od Monaka. Kasnije ga prodaje i deo novca donira za izgradnju bolnice u Bocvani.
Biser koji je preživeo vekove, ali jedva malog psa
La Peregrina, u prevodu Putnica, jedan je od najčuvenijih bisera u istoriji. U pitanju je biserna suza od 55,95 karata, savršene simetrije i sjaja koji odoleva vekovima. Prvi podaci o ovom biseru datiraju iz 1513. godine, kada je izvađen iz voda Paname i poklonjen španskom kralju Filipu II. On ga je darovao svojoj mladoj supruzi, engleskoj kraljici Mariji Tjudor – ćerki Henrija VIII. Tokom naredna četiri veka biser je krasio grudi evropskih kraljica, prelazio iz Španije u Austriju, potom u ruke Napoleonove porodice, pa vojvoda i aristokrata koji su ga ljubomorno čuvali – sve do 1969. godine.
Na aukciji kuće Sotheby’s Ričard Barton ga je kupio za 37.000 dolara i poklonio Elizabeti za Dan zaljubljenih. Biser je bio toliko redak da je jedna od učesnica aukcije, inače pripadnica britanske kraljevske porodice, odustala uz komentar da ne bi smela da ga nosi.
Elizabet ga je isprva nosila na tankom lančiću, kao amajliju, kod kuće. Anegdota iz njenih memoara svedoči o trenutku panike ali i ironije: tokom više od 450 godina provedenih po evropskim dvorovima biser La Peregrina niko nije uspeo da ukrade, ali kod nje je u tome gotovo uspeo jedan minijaturni lopov, njen pas tibetanske rase lasa apso.
“Dodirnula sam lančić i biser nije bio tu. Otišla sam u sobu i zavrištala u jastuk. U panici sam pretraživala tepih dok nisam spazila psa kako nešto žvaće. Otvorila sam mu usta – i unutra je bio La Peregrina biser. Savršen. Nepovređen”, zapisala je u memoarima.
Kasnije je zatražila od Cartiera da s La Peregrina biserom napravi ogrlicu dostojnu njegovih prethodnih vlasnica: baroknu kompoziciju od prirodnih bisera, rubina i dijamanata, raskošnu poput renesansnog portreta. Nosila ju je i u privatnim trenucima i u filmu Ana od 1000 dana (Anne of the Thousand Days), u kome Barton igra Henrija VIII.
Ova ogrlica je prodata na aukciji 2011. godine za 11,8 miliona dolara nepoznatom kupcu.
Tijara: poklon od kralja
Tijara koju joj je 1957. poklonio treći muž, producent Majk Tod (Mike Todd), bila joj je više od nakita – bila je kruna jedine ljubavi koja se nije završila razvodom, već tragedijom. “Ti si moja kraljica i treba da nosiš tijaru”, rekao joj je Majk. Elizabet je to u svojim memoarima nazvala jednim od najznačajnijih trenutaka i obrazložila: “Nije bilo moderno nositi tijare tada, ali ja sam je nosila jer je on bio moj Kralj”.
Komad datira iz perioda belle epoque, otprilike oko 1880. godine i sastoji se od devet ornamenata u obliku stilizovanih spirala, ukrašenih dijamantima starog rudarskog brusa – karakterističnog antiknog reza sa zaobljenim ivicama i povišenom gornjom strukturom. Rez je u to vreme brušen ručno, kako bi pod svetlom sveće ima što raskošniji sjaj. Svaki spiralni element kruniše veći središnji kamen, dok su među njih umetnuti čipkasti motivi od sitnih dijamanata. Cela struktura izrađena u kombinaciji platine i zlata pravo je remek-delo evropskog zlatarskog umeća iz 19. veka.
Nosila ju je na dodeli Oskara 1957, gde je Majkovo ostvarenje Put oko sveta za 80 dana osvojilo nagradu za najbolji film; zatim na filmskom festivalu u Kanu, te na zlatnom holivudskom balu u Koknut Grovu, iste godine.
Na Christie’s aukciji 2011. ovaj komad, relikvija jedne nežne epohe, prodat je nepoznatom kupcu za 4,2 miliona dolara.
Smaragdna ljubavna priča iz Rima: Bulgari komplet
Od svih ljubavnih darova Ričarda Bartona Bulgari smaragdni komplet je možda najintimniji dokaz njihove strasti. Nastajao je postepeno, u Rimu, tokom snimanja Kleopatre, gde je njihova ljubav planula ispred i iza kamere. Barton joj je prvo dao broš sa izuzetnim kolumbijskim smaragdom, kao svojevrsni verenički poklon.
Ogrlica, koju je kasnije naručila u Bulgari butiku na čuvenoj rimskoj adresi Vija Kondoti, epicentru luksuza nadomak Španskih stepenica, dizajnirana je kao prirodan nastavak tog broša. Iako fizički odvojeni, broš i ogrlica činili su vizuelnu celinu, srođenu u formi i ritmu, kao da jedan bez drugog nikada nisu ni postojali.
Sama ogrlica sastojala se od 16 kolumbijskih smaragda intenzivne zelene boje, ukupne težine od oko 60,5 karata. A svaki je bio okružen dvostrukim nizom dijamanata. Prvi red činili su dijamanti baget reza – uski, pravougaoni i precizno brušeni tako da reflektuju svetlost ravnim, paralelnim odsjajem. Drugi sloj činili su dijamanti oblikovani poput suze, koji su dodavali zaobljenost i mekoću celokupnoj kompoziciji, stvarajući kontrast oštrim linijama baget dijamanata.U kompletu su još prsten sa centralnim smaragdom od 7,4 karata i dijamantskom bordurom, zatim narukvica sa nizom smaragda ukupne težine oko 60 karata, viseće minđuše i pomenuti broš. Elizabet ih je nosila zajedno i odvojeno, na premijerama i u privatnim trenucima.
Na Christie’s aukciji 2011. godine delovi ovog legendarnog seta postigli su vrtoglave cene: privezak, zapravo originalni broš i prvi poklon u kompletu, prodat je za 6,58 miliona dolara, ogrlica za 6,1 milion, dok je prsten dostigao cenu od tri miliona dolara.
Iako na prvi pogled može delovati iznenađujuće što je privezak, jedan jedini komad, dostigao veću cenu od čitave ogrlice, razlog je jasan. Privezak je nosio najveći smaragd u kompletu, bio je prvi Bartonov dar, svojevrsni početak njihove veze i tihi zavet ljubavi. Aukcijska vrednost nakita ne meri se samo karatima, nego i simbolikom, poreklom, retkosti i pričama koje komad nosi. A ovaj je nosio njihovu.
Elizabet Tejlor nije samo nosila nakit, ona je njime stvarala svoju priču koja se iznova i iznova prepričava. Svaki kamen u njenoj kolekciji bio je iskra jedne emocije. U njenom svetu, dragulji nisu bili ukras, oni su svedočili.
I dok su mediji širom sveta pokušavali da je svedu na broj brakova, broj karata ili broj skandala, prava računica bila je oduvek tu, u njenoj postojanosti. Bila je dosledna sebi, čak i kad je svet tražio da bude manja. Bila je blistava poput svojih dijamanata, jer nikada nije pristajala na senku.
Nakit koji je Elizabet ostavila iza sebe danas vredi milione. Ali neprocenjivo je svetlo kojim ti komadi i dalje zrače – svetlo koje podseća da stil nije u trendu, već u istini. A njena je bila jasna: volela je hrabro, živela raskošno i sijala bez izvinjenja.
Foto: Profimedia
