Razgovarala: Mila Bulimbašić-Botteri
Zaista nije neobično baviti se satovima, na primer, postati CEO časovničarskog brenda, ako ste rođeni u Le Loklu, poput Žan-Marka Žakoa, menadžera Parmigianija. Povezanost porodice Žako sa satovima seže vekovima unazad, pa je tako Žan-Markov deda radio kao graver u Parizu, dok mu je otac bio direktor muzeja Le Locle. U takvoj porodici je i Žan-Mark jednostavno morao ostati povezan sa satovima, pa ne čudi da je posle završetka školovanja karijeru započeo u časovničarskom brendu Bulova, da bi je nastavio u fondaciji Sandoz. Nekoliko godina kasnije postao je zadužen za brend Parmigiani u čije je poslovanje uveo brojne promene i novosti. Tako je 2009. pod njegovim rukovodstvom otvorena nova manufaktura Fleurier, koja se prostire na čak 6700 kvadratnih metara, a tokom protekle dve godine Parmigiani je otvorio brojne butike, odnosno Ateliere, širom sveta.
– Vodite Parmigiani već nekoliko godina, šta ste doneli ovom časovničarskom brendu?
Ja samo vodim orkestar, ali nadam se da bi oni mogli da sviraju i bez mene. To je moj istinski cilj, budući da bih zaista voleo da budem opušten i uživam u životu; zato se trudim, odnosno trudio sam se otkako sam došao u Parmigiani, da stvorim pravu ekipu s kojom mogu da radim. Mi pravimo stvari koje ljudima ne trebaju, zato ne bismo smeli da imamo prejak ego. Ne prodajemo satove, prodajemo užitak Iskreno da vam kažem, obećao sam majci da ću prestati da radim sa četrdeset godina, a još sam tu i nisam prestao da radim. Međutim, naučio sam ponešto tokom svoje karijere, na primer, izgubio sam sve u četrdeset drugoj godini, i morao sam da krenem ispočetka. Shvatio sam da novac nije važan, važno je biti srećan i usrećivati ljude oko sebe.
– Ipak, prodajete satove, pretpostavljam da vam je cilj da pritom nešto i zaradite?
Mi pravimo stvari koje ljudima ne trebaju, zato ne bismo smeli da imamo prejak ego. Ne prodajemo satove, prodajemo užitak. Usput se trudimo da stvorimo dobru ekipu skromnih ljudi i stvarnu, ozbiljnu, iskrenu kompaniju. Zaista nam nije cilj da lažemo kupce i novinare kad kažemo da proizvodimo nešto, nego da stvarno nešto i proizvodimo.
– Čini se da je to filozofija čitave kompanije, ne samo vaša lično?
Naravno, naša filozofija je da budemo diskretna, ozbiljna, nezavisna, privatna kompanija. Nastojimo da ovu kompaniju i brend gradimo polako, ali čvrsto i ozbiljno. Kompanija je u vlasništvu protestantske porodice, a njihova filozofija je da budu srećni, bogati i tajanstveni. Kompanija, naravno, ne može da bude tajanstvena, ali možemo biti diskretni i opušteni. Zbog toga su naši zaposleni prilično srećni.
– To je ono po čemu se Parmigiani prilično razlikuje od ostalih brendova i kompanija uopšte?
Da, a mi smo i jedina nezavisna kompanija koja proizvodi za druge kompanije. U potpunosti smo nezavisni, što nam je od početka bio cilj, ne kupujemo ništa od drugih osim kaiša. Ipak se nadam da ljudi kupuju naše satove radi samih sebe, a ne da bi pokazivali drugima kako su skupi. Nadam se da ih kupuju zbog toga što im se sviđa dizajn, sat i koncept Vrlo smo zadovoljni što smo nezavisni, budući da se kupci sve više pribojavaju velikih grupacija, i žele da rade s nezavisnim brendovima, jer ih grupacije koje imaju više brendova prisiljavaju da uzmu sve njihove brendove, nezavisno od toga da li im se sviđaju ili ne. Ti ne možeš da kažeš – ovo je moja radnja i ja ću da kupujem i prodajem ono što mi se sviđa. Naravno da u svemu tome ni nama nije lako, i mi kao nezavisni moramo da budemo maksimalno kreativni.
– Ko kupuje satove Parmigiani?
Imamo dosta kupaca i prilično kolekcionara koji vole naše satove, budući da su vrlo specifični i jedinstveni. Naši kupci moraju biti i bogati, jer su naši satovi poprilično skupi. Ipak se nadam da ljudi kupuju naše satove radi samih sebe, a ne da bi pokazivali drugima kako su skupi. Nadam se da ih kupuju zbog toga što im se sviđa dizajn, sat i koncept.
– Kakva je bila ova godina za Parmigiani?
Bila je dobra godina u Evropi, a odlična u obe Amerike, Rusiji i Aziji. Prethodnih nekoliko godina posvetili smo se stvaranju manufakture i otvaranju sopstvenih butika u Evropi i svuda po svetu. Sledeće godine čeka na pozicioniranje našeg brenda.
– Mislite li da se globalna ekonomska kriza završila?
Ne, mislim da se jednostavno moramo naučiti da živimo i funkcionišemo u vremenu neprestane krize. Svet je, naime, toliko povezan, da će uvek izbijati krize u nekim njegovim delovima, a to će se onda reflektovati na ostatak sveta. To je možda zastrašujuće, ali je na neki način i izazov, jer mislim da više nećemo moći živeti mirno i uspavano, kao dosad.
– Pretpostavljam da mi ne možete odati šta ćete predstaviti na SIHH-u koji će se tradicionalno održati u Ženevi početkom sledeće godine, ali ipak, možda bar nešto?
Nećemo predstaviti ništa posebno na Ženevi, budući da mi se čini kako se previše toga predstavlja istovremeno, pa ni novinari ni kupci ne mogu dovoljno dobro da se koncentrišu na određeni brend i njegove novitete. Zato ćemo, osim na Ženevi, tokom sledeće godine imati još dva zasebna predstavljanja, prikazaćemo mušku i jednu sasvim novu kolekciju.
Women of exception
Nemate ambasadore kao brojni drugi brendovi, već nepoznate žene koje su izuzetno uspešne kao lekarke, kuvarice, sportiskinje itd. Zbog čega?
– Ta odluka je sasvim u skladu s filozofijom našeg brenda da bude drugačiji i zanimljiv. Ne želimo ambasadore kojima naši kupci i ne mogu previše verovati, već smo odabrali uspešne, ali nepoznate žene s kojima se svako može poistovetiti, a koje su izabrale Parmigiani. Pravi ambasadori za nas su naši kupci.
