Omega nije modni brend, ali je u trendu

S predsednikom i CEO-om Omege ekskluzivno za Satove i nakit o projektu Orbis, modi i modnim trendovima, kultnim modelima, ambasadorima, Instagramu….. 

S predsednikom i CEO-om Omege Rajnaldom Ešlimanom razgovarala sam na pravom mestu i u pravo vreme. U Parizu, u veličanstvenom hotelu Peninsula, a za vreme isto tako veličanstvene Nedelje mode i Omegine izložbe Her Time. Iako je čitav događaj bio izuzetno zahtevan za organizaciju (budući da su istovremeno predstavljeni i novi mladi ambasadori Kaja i Presli Gerber, kćerka i sin slavne Omegine ambasadorke Sindi Kraford), gospodin Ešliman je sve vreme ostavljao utisak izuzetno opuštene i pre svega srdačne osobe, spremne za razgovor i snimanje u svakom trenutku. Ipak, kad smo načeli teme vezane za Omegu, činilo se da razgovoru nema kraja. A taj razgovor smo započeli njemu izuzetno dragom temom, Omeginim projektom Orbis, kojim se pomaže slepoj deci širom sveta.

– Kad radimo nešto u Omegi, radimo to sa strašću, jer sve se na kraju svodi na emocije. Emocije su najvažnije. I zbog toga smo započeli projekat Orbis. On nam je izuzetno značajan i zato govorim o njemu. U jednom trenutku smo shvatili da jednostavno nije normalno da su neka deca u svetu slepa zbog toga što im nije dostupna operacija koja se može izvesti za pet minuta, a u čemu Omega vrlo lako može da pomogne. Mislim da ne mogu dovoljno naglasiti važnost ovog projekta, jer nije reč o novcu nego o vremenu. Nadam se da ćemo to započeti narednog meseca i prilično sam nestrpljiv jer mi je to mnogo važno. Eto, kad vidite medvediće u Omeginim radnjama širom sveta, to je poruka koju oni prenose. Medvedići znače – tu smo i stalo nam je.

Ne tako davno preuzeli ste Omegu od njenog dugogodišnjeg predsednika i CEO-a Stivena Erkharta, koji je stalno naglašavao važnost luksuza, delite li njegovo mišljenje? 

– Gotovo svi u savremenom svetu pričaju o luksuzu. On je svuda oko nas, međutim, moje mišljenje je da luksuz nije dovoljan. Ako ne govorimo dovoljno o proizvodu, o brendu, onda ništa od toga. Pritom se ponovo vraćamo na emocije. Vraćamo se na trenutak kad emocije nadvladaju razum. Jer, ovde je reč o kupovini proizvoda koji nam u stvari ne trebaju, kupujemo ih jer nam se svide, jer nas opčine.