Kristof Grajnger-Her, CEO IWC-a, najbolji je primer kako izgled može da vara. Jer, kad vidite mlađanog i zgodnog Kristofa kako opušteno razgovara na SIHH-u s brojnim zaljubljenicima u ovaj brend, na prvi pogled biste pomislili da je u pitanju neki ambasador ili maneken koji samo trenutno na ruci nosi najnoviji model, proizveden u modernoj manufakturi u Šafhauzenu.
IWC ste preuzeli u proleće prošle godine, zanima me, pre svega, kako je teklo samo preuzimanje i šta se sve dogodilo od tada?
– Samo preuzimanje je teklo vrlo glatko, s jasnim fokusom na kontinuitet. Tokom poslednjih deset godina vrlo sam intenzivno radio sa svojim prethodnikom na razvijanju brojnih koncepata i strategija koje su dovele do ovog IWC-a kakav je danas. Imao sam sreću da su mi moje poslednje dve pozicije na kojima sam bio u IWC-u, pre nego što sam postao CEO, zapravo dale kompletan uvid u gotovo sve što se događa u kompaniji. Zbog toga na kraju nije bilo nikakvih iznenađenja kad sam preuzeo IWC, tačno sam znao zbog čega sam tu i šta mi je činiti. Naravno, odgovornosti i zadaci u potpunosti su se promenili otkad sam postao CEO, ali definitivno uživam u onom što radim.
Po zanimanju ste arhitekta, da li vam je to i koliko uopšte pomoglo u novom poslu?
– Arhitekte su po definiciji graditelji vizija. Ali, to mogu biti i socijalne vizije, posebno kada je reč o urbanom planiranju, oni izuzetno utiču na to kako ljudi žive i međusobno se odnose u svojim zajednicama. Taj projektni momenat je definitivno prisutan u arhitekturi – mnogo više od odlučivanja da li će neki zid biti beo ili crn.
Mi u IWC-u, kao luksuznom brendu, gradimo snove u koje se naši klijenti zaljubljuju. Kreativni um ima tu prednost kada je reč o oblikovanju i realizaciji tih snova. A uz uspešno vođenje kompanije, mislim da je naš, odnosno moj glavni zadatak upravo da oblikujem te vizije s kojima se naši klijenti mogu identifikovati.
