Razgovarala Mila Bulimbašić
Fransoa-Anri Benamijas je došao na čelo Audemars Pigueta prošle godine, posle osamnaest godina rada u ovoj porodičnoj kompaniji, od toga trinaest na čelu američke podružnice. Govoreći o prvim danima na čelu AP-a, Fransoa-Anri Benamijas ističe da niko ne može tek tako skočiti s mesta šefa sedamdeset zaposlenih na mesto šefa čak 1200 radnika. Kaže da se vrlo ozbiljno pripremao želeći da AP, posle nekoliko godina odmora, ponovo dovede u sam vrh švajcarskog časovničarstva.
S Fransoa-Anrijem Benamijasom razgovarali smo za vreme ovogodišnjeg SIHH-a, a prvo pitanje se, naravno, odnosilo na impresije posle prvih godinu dana na čelu AP-a?
– Rekao bih da sve ide po planu. Radili smo vrlo naporno i vredno i rezultati su tu, pred vama. Novi štand, nova kampanja, novi modeli satova i ostalo, sve je tu. Mnogo smo radili na novoj oglašivačkoj kampanji, u kojoj smo se koncentrisali na budućnost umesto, kao što je to dosad bilo, na prošlost.
Ipak, da se osvrnemo malo na prošlost, u kompaniji ste dvadeset godina, kako je bilo u AP-u pre dvadeset godina u odnosu na danas? Šta se promenilo?
– Ja sam umorniji (smeh). Kompanija se svakako mnogo promenila. Kada sam došao, 1994, prodavali smo oko 14.000 satova godišnje, danas prodajemo oko 37.000 primeraka. Tada nismo kontrolisali distribuciju, danas je kontrolišemo, tada nismo imali butike, danas ih imamo. Sve se drastično promenilo.
Ali, osim brojki i očitog rasta koji se dogodio u proteklih dvadeset godina, da li se još nešto promenilo?
– Ništa, ali zaista ništa. Mi smo još ona ista porodična kompanija, odnosno uspeli smo da sačuvamo taj duh, što nije nimalo lako kad broj zaposlenih poraste s dvesta na hiljadu dvesta. Kompanija je i dalje vrlo skromna, čvrsto na zemlji, brižna, i to su naše osnovne vrednosti koje su opstale svih ovih dvadeset godina. Neki od naših zaposlenih su imali petnaest godina kad su počeli da rade kod nas kao šegrti. Jedan naš radnik počeo je tako, i ako ostane do penzije, biće u AP-u ukupno pedeset godina. Ako bude tako, napravićemo mu bistu.
Više u časopisu Satovi i nakit broj 17, godina VIII, leto 2015.
