Iako nikada nije imao status planetarno popularnog Submarinera, Milgauss je decenijama bio ona zanimljiva alternativa u Rolexovom katalogu. Milgauss je zapravo uvek pratila uloga diskretnog heroja, sata koji verno odražava tradicionalne vrline švajcarske kompanije i časovnika s dodatnom dozom originalnosti.
Pred ovogodišnji W&W salon u časovničarskim krugovima se šuškalo da će Rolex predstaviti novi, lakši i savremeniji Milgauss od titanijuma. Usledile su atraktivne premijere ali je čuveni brend odigrao (ne)očekivani potez i iz ponude povukao ovaj atipičan ali veoma voljen sat. Danas ćemo se podsetiti nasleđa koje je nam je ostavio Milgauss, ali ćemo prostor ustupiti i prognozama o budućnosti po mnogo čemu jedinstvenog Rolexa.
Sat koji je oblikovala nauka
Istorija kaže da su se Rolexu ranih pedesetih obratili naučnici iz ženevskog CERN-a, Evropske organizacije za nuklearna istraživanja, i zatražili novu vrstu ručnog sata koji bi mogao da zadrži preciznost u prisustvu snažnih magnetnih polja. Pogađate, izazov je bio prihvaćen! Nedugo zatim Rolex je udovoljio strogim naučnim kriterijumima i već 1956. godine predstavio originalni Milgauss ref. 6543. Novi antimagnetski ručni sat raspolagao je unutrašnjim kavezom od mekog gvožđa koji je okruživao mehanizam i štitio ga od negativnih uticaja i izlaganja magnetnom polju jačine do 1.000 gausa.
U vreme kada je Rolex predstavio Milgauss, druge kompanije nisu sedele skrštenih ruku, pa su otporni satovi postali veoma česti. Među najpoznatijima su Universal Genève Polerouter (1954), IWC Ingenieur (1955), Omega Railmaster (1957) i Eberhard Scientigraf (1961). Ipak, najrigorozniji test, test vremena, potvrdio je kontinuitetom triling u sastavu Omege, IWC-a i, naravno, Rolexa. Našu pažnju danas će imati nedavno penzionisani Rolex Milgauss.
Rani radovi Rolexove linije Milgauss
Prvi Milgauss modeli nastupali su u kućištu od nerđajućeg čelika prečnika 38 mm, koje je za to doba ugostilo robustan automatski mehanizam. Iz dizajnerske perspektive Milgauss je koristio stilski jezik sličan čuvenom Submarineru. Ipak, od tih pionirskih dana Milgauss je imao neka neobično odvažna rešenja, uključujući dvoslojni aluminijumski brojčanik sa uzorkom saća i fasetirane trouglaste oznake sati.
Danas su pionirske Milgauss reference 6543 i 6541 izuzetno retke, pa su po pravilu zvezde prestižnih aukcija. Tako je verzija 6541 u mint stanju nedavno na aukciji dostigla cenu od 2,5 miliona dolara!
Munja pravi razliku
Osim po impresivnom antimagnetizmu, kolekcionarima je danas Milgauss poznat po još jednom autentičnom detalju. To je njegova kazaljka za sekunde u obliku munje, stilski omaž naučnoj zajednici kojoj je sat prvobitno i bio namenjen. No, nisu sve reference imale ovaj veoma zanimljiv detalj, na primer referenca 1019 imala je običnu kazaljku, ali su ga mnoge proslavile, uključujući ukinuti Rolex Milgauss ref. 116400.
Naime, nedavno je iz Rolex kataloga povučen Milgauss ref. 116400GV, svečano predstavljen 2007. Poslednji Milgauss koristio je Oyster kućište od 40 milimetara izrađeno od nerđajućeg čelika. Umerene dimenzije stvorile su preduslove da Milgauss poslednjih decenija postane jedan od najsvestranijih satova sa znakom krune. I praktičnost je bila na visokom nivou. Milgauss nikada nije imao ronilačku ulogu, ali je Oyster kućište za svaki slučaj kataloški bilo vodootporno do 100 metara. Stilski, Milgauss je kombinovao glatki čelični okvir i čeličnu Oyster narukvicu. Bio je to sat spreman za (skoro) sve izazove i životne situacije…
Njegov veoma pregledan brojčanik (bez prozora s datumom) udomio je tri kazaljke: za sate, minute i sekunde. Atraktivan kontrast stvarala je kazaljka za sekunde u jarkoj narandžastoj boji, prikazana u čuvenom obliku munje. Taj detalj je satu dodao veliku dozu karaktera i definitivno napravio promenu u klasičnom Rolexovom stilu. Isto važi i za zeleno safirno staklo koje je učinilo da savremeni Milgauss modeli dobiju kolekcionarski status. Zahvaljujući tome, Milgauss je pratila i oznaka GV (glace verte) ili zeleno staklo. Bio je to sasvim neočekivani dodatak, koji je uz simbol munje naglasio potpuno nov pristup dizajnu. Rolex je, ispostaviće se, najbolje sačuvao za kraj. Sedam godina kasnije, 2014, nova verzija uparila je zeleno staklo s električno-plavim brojčanikom pod nadimkom „Z-Blue“. Rolex je već 2016. ukinuo Milgauss modele koji nisu prekriveni GV staklom, pa su Z-Blue i model s crnim brojčanikom ostali u proizvodnji sve do sajma Watches & Wonders 2023.
Oproštaj ili privremeni pozdrav?
Kao utehu, ljubitelje kolekcije Milgauss podsetićemo da ovaj silazak sa scene verovatno nije poslednji pozdrav Milgaussa. Mi koji ga volimo makar se tome nadamo… Optimizam uliva i podatak da je Rolex već jednom obustavio kolekciju u periodu 1988, tačnije nakon 32 godine kontinuirane proizvodnje. Ali na radost brojnih zaljubljenika Rolex je liniju Milgauss ponovo oživeo 2007. godine.
Iako je nedavno Milgauss opet povučen iz zvaničnih butika, sigurni smo da će nakon kraće pauze čuvena „munja“ ponovo zablistati u Rolexovom katalogu…