Već smo pisali o aukcijskim satovima rekorderima, najkomplikovanijim i neobičnim. Danas obrađujemo nekoliko satova koji su svojevremeno bili prvi po svojim karakteristikama.
Prvi ručni sat
Prvim ručnim satom u istoriji smatra se model koji je za Karolinu Bonaparte, napuljsku kraljicu i sestru Napoleona Bonaparte, izradio Abraham-Luj Brege 1810. godine. Sat nije sačuvan ili je skriven u privatnoj kolekciji, ali dokumentovano je da je bio izuzetno tanak, ovalnog oblika, sa zlatnom narukvicom, a pokretao ga je mehanizam s komplikacijom minute repeatera. Poslužio je kao inspiracija za Breguetovu modernu kolekciju prefinjenih ženskih satova Reine de Naples.
Prvi automatski ručni sat
Prvi automatski ručni časovnik, preteču modernog automatskog sata, patentirao je britanski časovničar Džon Harvud 1923. godine. Imao je rotor za navijanje mehanizma, koji se okretao samo u jednom smeru, i to za samo 180 stepeni, i nije bilo klasične krunice već se vreme podešavalo rotirajućim ramom. Prve Harvudove satove proizvodila je nemačka časovničarska kompanija Fortis, a kasnije i Blancpain. Harvudovi automatski satovi postigli su veliki komercijalni uspeh.
Prvi kvarcni sat
Japanski časovničarski div Seiko okrenuo je časovničarsku industriju naglavačke kada je 1969. predstavio prvi kvarcni sat Quartz-Astron 35SQ. On je imao elegantno zlatno jastučasto kućište i klasični srebrni brojčanik, a pokretao ga je kvarcni kalibar precizan do, u tada neverovatnih, +5/-5 sekundi na mesec. Kvarcni satovi su se pokazali kao vrlo pouzdani, jednostavni za korišćenje i jeftini za proizvodnju, pa su pokrenuli kvarcnu krizu koja je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka gotovo uništila tradicionalnu švajcarsku časovničarsku industriju.
Prvi hronograf
Komplikaciju hronografa izumeo je 1816. francuski časovničar Luj Moane, a predstavio ju je u sklopu srebrnog džepnog sata s klasičnim srebrnim brojčanikom. Kalibar je radio na visokoj frekvenciji od 216.000 vibracija na čas i merio je vreme u intervalima od šezdesetine sekunde. Moane ga je namenio astronomskim merenjima, a zanimljivo je da nije imao prikaz tekućih časova i minuta. Hronograf je čak imao dugmiće za pokretanje/zaustavljanje i resetovanje hronografa, što je moderna karakteristika ove vrste časovnika, koja je počela da se ugrađuje tek tridesetih godina prošlog veka, a patentirala ju je manufaktura Breitling 1933. godine.
Želite da budete u toku s novostima i zbivanjima iz sveta satova i nakita? Pretplatite se na časopis Satovi i nakit!
