x
Newsletter prijava

Primajte najnovije vesti iz sveta satova i nakita!

Satoviinakit.rs - za prave ljubitelje satova i nakita

Zlatno doba podnog sata TEMA NEDELJE

Zlatno doba podnog sata

U novom nastavku našeg feljtona o istoriji merenja vremena predstavljamo podne časovnike čije je zlatno doba bilo osamnaesti vek

OBJAVLJENO: 09.09.2014

» Podeli na Facebooku

VEZANE SLIKE

galerie_aveline__jeanmarie_rossi howard_miller_clock_la_rochelle_wood LateLouisXVEbonyandOrmolu long-case-clock1 longcase-clock W_and_H_Sch_clock_face clock-with-flower-and-urn-designs

Podni sat (Long-case clock, Long line, Grandfather clock, pendule de parquete, Dielenuhr, Kastenuhr, Bodenuhr) ima pogon na tegove i dugačku njihalicu kao regulator i smešten je u visoko kućište. Prvi podni časovnici izrađeni su u Engleskoj oko 1660, a vrhunac proizvodnje doživeli su u 18. veku. Od svih tipova sata po načinu oblikovanja najbliži su nameštaju. Vrlo često je, naime, podni sat deo trpezarije, radne sobe, salona ili neke druge prostorije u stanu, pa se izborom materijala, formom i dekoracijom usklađuje s ostalim nameštajem. Naravno, reč je samo o primercima koji potiču iz 19. veka, budući da se u 17. i 18. veku garniture nameštaja nisu izrađivale.

Sat s njihalicom

Godina koju možemo označiti kao onu ante quem podni sat nije mogao biti izrađen je 1656. Tada je, naime, Kristijan Hajgens, eminentni holandski matematičar, astronom i fizičar, izradio nacrt za prvi satni mehanizam s njihalicom kao oscilatorom. Pronalazak njihalice dogodio se još sedamdesetak godina ranije, a pripisuje se Galileu Galileju, ali on nije uspeo do kraja da elaborira njegovu primenu u časovničarstvu. Kućište podnog sata delo je ebenista – majstora koji stoji na razmeđi između stolara i skulptora. Zanimljivo je pitanje da li su se kućišta izrađivala da se u njih smesti tačno određeni mehanizam ili su se pravila nezavisno. Kod ranih primeraka koji su imali kvadratne ploče brojčanika i fiksnu dužinu njihalice, bilo je vrlo verovatno da između časovničara i ebenista nije bilo dogovora.

Štaviše, nije redak slučaj da se mehanizam izrađivao u jednom gradu, a kućište u drugom, pa čak i u drugoj državi. Zbog prilagodljivosti mehanizma i brojčanika različitim kućištima u sačuvanim primercima, ponekad ovi elementi čak nisu iz istog vremenskog perioda. Kućišta baroknih satova najčešće su izrađena od furniranog drveta. Na taj način je moguće da se korišćenjem i manje kvalitetnog drveta postigne utisak skupocenosti. Tehnika ukrašavanja furniranjem i ulaganjem drugih vrsta furnira (intarzija) omogućila je postizanje najraznovrsnijih efekata dekoracije.


Više u časopisu Satovi i nakit broj 15

Časopis Satovi i nakit br.15 možete da poručite OVDE


OSTALE TEME NEDELJE





Pretplatite se!

Pretplatite se!

Godišnja pretplata na časopis Satovi i nakit iznosi 580 dinara, a pretplata na Katalog satova 990 dinara. Cena za obe pretplate sa uračunatim troškovima dostave je 1570 dinara.