x
Newsletter prijava

Primajte najnovije vesti iz sveta satova i nakita!

Satoviinakit.rs - za prave ljubitelje satova i nakita

Stoni satovi TEMA NEDELJE

Stoni satovi

U nastavku feljtona predstavljamo stone satove koji su nastali u prvim decenijama 15. veka, primenom pogona na oprugu. 

OBJAVLJENO: 07.02.2017

» Podeli na Facebooku

VEZANE SLIKE

Stoni satovi Stoni satovi Žan Lefevr Minijatura u L'horloge de Sapience Stoni satovi

Piše dr Vesna Lovrić Plantić

Vratimo se malo unazad u vremenskom prikazu razvoja kućnih satova kako bismo opisali tip časovnika čiji se naziv često neadekvatno koristi. Reč je o stonom satu. Primenom pogona na oprugu u prvim decenijama 15. veka omogućena je izrada časovnika manjih dimenzija, koji se mogao postaviti na sto. Zanimljivo je da je još 1377. kralj Karlo V naredio plaćanje "prenosivog sata koji smo kupili od majstora Pjera de Sent Beata, našeg časovničara". Međutim, nije poznato o kakvom je satu reč, niti kakve su bile njegove tehničke karakteristike, odnosno kakav je pogon imao.

Nova vrsta sata

Silu elastičnog pera, odnosno opruge, koristili su krajem srednjeg veka bravari i oružari. Neki od njih su se specijalizovali za izradu satova koji su tada imali pogon na tegove, pa nije čudo što su elastičnost opruge pokušali da primene i u časovničarstvu. Sudeći po arhivskim dokumentima, na burgundskom dvoru se u drugom kvartalu 15. veka izrađivala ta nova vrsta sata. Na slikanom portretu Žana Lefevra, plemića iz Sen-Remija, prikazan je sat malih dimenzija, u obliku četvrtastog tornja, lancem obešen na zid. Kroz ram kućišta vidi se mehanizam za hod i mehanizam za izbijanje s oprugom i pužnim izjednačivačem sile. Istu konstrukciju ima i sat u obliku tornja izrađen oko 1430. za burgundskog vojvodu Filipa Dobrog.

Istovremeno, ili gotovo istovremeno, i italijanski plemići su posedovali satove manjih dimenzija, s pogonom na oprugu, koji su mogli da se drže na stolu. Na minijaturi koja ukrašava rukopis L'horloge de Sapience iz 1450-1460, između dve osmougaone ploče stonog sata vidi se bubanj u kome se nalazila opruga i pužni izjednačivač sile, dakle oblik časovnika i tip mehanizma kakav nalazimo na sačuvanim primercima iz 16. veka.

Dok su gotski satovi bili uglavnom u potpunosti izrađeni od gvožđa, retko zatvorenih stranica tako da je mehanizam bio vidljiv, renesansni modeli nemaju samo funkcionalnu, nego i estetsku sastavnicu. U njihovoj izradi pored časovničara učestvuju zlatari, draguljari, emajleri. Ti satovi su se ukrašavali graviranim motivima, biljnim ornamentima izvedenim na proboj, livenim detaljima poput maskerona ili lavljih šapa. Kao luksuzni predmeti stajali su rame uz rame s ondašnjim nakitom, tapiserijama, skupocenim tkaninama, predmetima od stakla itd. Posedovali su ih samo najbogatiji - burgundski plemići, nemački prinčevi ili italijanski kondotijeri.

Više u časopisu Satovi i nakit broj 20, godina IX, zima 2016


OSTALE TEME NEDELJE





Pretplatite se!

Pretplatite se!

Godišnja pretplata na časopis Satovi i nakit iznosi 580 dinara, a pretplata na Katalog satova 990 dinara. Cena za obe pretplate sa uračunatim troškovima dostave je 1570 dinara.