x
Newsletter prijava

Primajte najnovije vesti iz sveta satova i nakita!

Satoviinakit.rs - za prave ljubitelje satova i nakita

Satovi s kalendarom TEMA NEDELJE

Satovi s kalendarom

Od starog veka kalendar je usko povezan sa satom, pa su današnji večni kalendari na ručnim časovnicima samo sofisticirane izvedenice saznanja do kojih su došle još drevne civilizacije

OBJAVLJENO: 25.05.2012

» Podeli na Facebooku


piše: Vesna Lovrić Plantić

Kalendar (od lat. calendae prvi dan u mesecu) po definiciji je skup pravila kojima se određuje odnos između raznih vremenskih intervala - dana, nedelja, i godine; popis dana, nedelja i meseci u pojedinoj godini, odnosno tablica rasporeda dana u godini.
Pri spomenu satova s kalendarom većini na pamet padaju ručni časovnici s malim otvorom kroz koji se čitaju datumi. Međutim, već u starom veku, kada još nije bilo mehaničkih satova, elementarni merači vremena ponekad su imali i neke elemente kalendara. Na primer, Horologion (danas poznat kao Kula vetrova) koji je u prvom veku pre nove ere u Atini konstruisao astronom Andronik iz Kira, pored klepsidre (vodenog sata) s oznakama za 24 časa i indikatora za osam vetrova, pokazuje i godišnja doba i astrološke podatke i periode.
 

Su Sungov sat
Jednim od najvećih dostignuća srednjovekovnog časovničarstva smatra se takozvani Su Sungov sat iz 1092. koji je dizajnirao Han Kung-Lien, a konstruisan je u Kaifengu, tadašnjoj kineskoj prestonici. Reč je o ogromnom satu-kuli visokom oko 12 metara kome je pogon davala voda, a pored pokazivanja delova dana imao je indikaciju datuma, meseca i drugih astroloških podataka. Na vrhu je bila bronzana armilarna sfera za posmatranje pozicije zvezda koja se pokretala pomoću lančanog prenosa. Ispod nje je bila Zemljina kugla koja se kretala sinhronizovano sa sferom.
Sat je pokretao vodeni točak prečnika 3,4 metra na čijem se obodu nalazilo 36 vedara. Točak se okretao sporo, tačno 100 obrtaja dnevno, što je kontrolisao vrlo tačan zaprečni mehanizam. To ga u suštini čini mehaničkim satom kome voda daje samo pogon, i to u vreme kad Zapad još nije poznavao mehanički časovnik. Su Sungov sat ukraden je 1126. godine posle invazije Tatara.
U drugoj polovini 14. veka, tačnije 1364, Đovani de Dondi (1318-1389), italijanski profesor medicine i astronomije, posle šesnaestogodišnjeg rada završio je astronomski sat-planetarijum u kome je objedinio ptolomejski model sveta s tadašnjim poznavanjem časovničarstva. Mehanizam je učvršćen na dvodelni heptagonalni okvir. Gornji deo ima sedam brojčanika na kojima se vide kretanja Sunca i Meseca, planeta Merkura, Venere, Marsa, Jupitera i Saturna (jedinih koji su bili poznati u 14. veku). U donjem delu je brojčanik s podelom na 24 časa, oznakama crkvenih praznika i lunarnih čvorova (koji se koriste da bi se izračunala pomračenja Meseca). Na obe strane brojčanika zabeleženi su zimski i letnji solsticijumi u skladu s julijanskim kalendarom. Svojim satom Dondi je dao model za konstrukciju astronomskih satova na javnim zgradama širom Evrope.

 

Praški Orloj
Jedan od prvih složenih javnih satova bio je sat iz severnog transepta katedrale u Velsu iz 1392. godine (danas u londonskom Science Museumu, i dalje u funkciji), temeljen na tadašnjem geocentričnom poimanju sveta, tako da se Sunce i Mesec okreću oko Zemlje koja se nalazi u centru. Prikazane su i mesečeve mene korišćenjem crnog i belog diska.
Možda najpoznatiji astronomski sat je praški Orloj na Gradskoj skupštini koji je oko 1410. konstruisao Jan Šindel, profesor na Karlovom univerzitetu, zajedno s časovničarom Mikulašom iz Kadana, a koji je od tada doživeo brojne izmene. Sat daje čitav niz astronomskih podataka. Brojčanik pokazuje nezavisna gibanja: srednje kružno kretanje Sunca, Meseca i prividno kretanje zvezda. Kalendarski brojčanik ispod njega dodat je oko 1490, ali je prerađen u 19. veku. U njegovom centru je simbol praškog starog grada. Rotirajući spoljašnji krug opisuje svaki dan u godini, a tekući dan je naznačen na vrhu. Na njemu se nalaze i medaljoni sa znakovima zodijaka i slikama koje opisuju svaki mesec.
I kućni satovi su ponekad osim kao merači vremena služili kao više ili manje elaborirani kalendari. Engleski i holandski barokni podni i tabernakl satovi, dela vrhunskih časovničara i pronalazača, neretko su imali čitav niz kalendarskih podataka poput prikaza datuma, dana u nedelji, meseca, mesečevih mena, ekvacijskih tablica kojima se prikazuje razlika između stvarnog i prosečnog Sunčevog vremena, i slično.
Jednostavniji primerci imali su samo kružne, kasnije kvadratne ili polukružne otvore na brojčaniku kroz koje se očitavao datum ugraviran na pljosnatom vencu ili annulusu, nazubljenom na unutrašnjoj ivici. On bi svaka 24 sata prebacio datum, a pokretao se pomoću zupčanika koji bi se u toku dana okrenuo za 360˚ i bio je povezan na satni zupčanik. Otvori su se uglavnom nalazili na brojčaniku na poziciji iznad oznake za 6 sati.
 

Džepni satovi s kalendarom
Na kućnim satovima izrađenim krajem 18. veka i kasnije datum se često, umesto kroz otvor, očitava pomoću dodatne kazaljke i brojčanih oznaka od 1 do 31 koje su ispisane unutar oznaka za sate.
Već sredinom sedamnaestog veka postojala je varijanta džepnog sata s indikacijom dana u nedelji, mesečevih faza, datumima i mesecima. U pitanju su bile mehanički pokretane kružne pločice na kojima su bili ispisani datumi i mali urezi na brojčaniku kroz koji su se oni iščitavali.
I jedan od najpoznatijih džepnih satova uopšte, onaj koji je slavni časovničar Brege izradio za kraljicu Mariju Anoanetu a koji ona, nažalost, nije uspela videti budući da je pogubljena 34 godine pre nego što je sat 1827. završen, imao je složen kalendarski sistem. Na pozicijama 2 sata, 6 sati, odnosno 8 sati prikazani su datum, dan u nedelji i mesec, a “jednačina” vremena na poziciji 10 sati pokazuje dnevnu razliku između Sunčevog vremena i srednjeg vremena koje se očitava na časovnicima.
Ručni satovi s kalendarom relativno su retki pre 1950. godine, tek ponekad datum se očitavao pomoću kazaljke. Kasnije se, naročito na muškim modelima, primenjivao princip s otvorom na brojčaniku, kao i na džepnim satovima. Na pločici su dani u mesecu označeni od 1 do 31, a ako je u pitanju mesec koji traje 28, 29 ili 30 dana datum se morao podešavati ručno.
Izraz večni kalendar, ako govorimo o jednoj od dodatnih funkcija sata, označava kalendarski mehanizam koji trajno pokazuje ispravan datum, vodeći računa o dužini pojedinih meseci, kao i o prestupnim godinama. Dakle, za razliku od običnih kalendara, nema potrebe za ručnom korekcijom.
 

Dva tipa
Postoje dva tipa mehanizma večnog kalendara - večni kalendar sa 48-mesečnom pločom i večni kalendar sa 12-mesečnom pločom. Kad se časovnik sastavlja, mehanizam večnog kalendara sa 48-mesečnom pločom prepoznaje se po prikazu meseci. Kazaljka koja pokazuje mesec u osnovi napravi jedan pun krug svake četiri godine, a na brojčaniku se nazivi 12 meseci ponavljaju četiri puta. Ista kazaljka pokazuje i da li je tekuća godina prestupna.
Večni kalendar sa 12-mesečnom pločom ima kazaljku koja pokazuje na mesec i pređe pun krug svakih 12 meseci. Dodatna kazaljka napravi krug svake četiri godine i označava da li je tekuća godina prestupna.
Iako je prednost sata s večnim kalendarom u odnosu na obični to što mu nije potrebna ručna korekcija, može se dogoditi da iz nekog razloga stane sat, pa je pored podataka o tačnom vremenu potrebno korigovati i podatke na kalendaru.
Firma International Watch Company lansirala je na sajmu u Bazelu 1985. hronograf Da Vinci s večnim kalendarom.  Reč je o mehaničkom satu s automatskim navijanjem koji će postati najpopularniji i najprodavaniji mehanizam ručnog časovnika s funkcijom večnog kalendara, tim pre što je s obzirom na izuzetan kvalitet i složenost mehanizma imao prihvatljivu cenu. Kućište prvog modela bilo je izrađeno od žutog zlata sa srebrnim brojčanikom, a s vremenom su izrađene i varijante u tri boje – od zlata, platine, čelika, pa čak i cirkonijum-oksida (vrsta high-tech keramike velike čvrstoće, zasnovana na cirkonu). Akrilno staklo (pleksiglas) iz 1985. na novijim primercima je zamenjeno bombiranim safirnim staklom.


Jedinstveni Da Vinci
Kalendarski mehanizam u potpunosti je razvijen u IWC-u i jedinstven je u istoriji časovničarstva. Naime, većina takvih mehanizama ima četiri funkcije - datum, dan u nedelji, mesec i mesečeve faze koje pokreće satni mehanizam. Zbog toga resetovanje sata zahteva tri ili četiri dugmeta kako bi se ponovo podesio kalendar u slučaju da časovnik stane. S druge strane, kalendarski mehanizam ovog sata pričvršćen je za bazični mehanizam samo u jednoj tački, čime je omogućeno podešavanje kalendara korišćenjem krunice.
IWC-ov Da Vinci pored pokazivanja vremena u satima, minutima i sekundama ima štopericu, a pokazuje i mesečeve faze, datum, dan u nedelji, mesec, godinu, deceniju, vek i milenijum. Godine i decenije ispisane su na disku čiji istak dolazi u zahvat s pločicom na kojoj su ispisani vekovi, odnosno milenijumi (19, 20, 21). Dakle, kalendar je upotrebljiv do 1. januara 2200, međutim, sa satom se dobija i rezervna pločica s oznakama 22, 23 i 24 za godine od 2200 do 2499! Izuzetno složeni mehanizam večnog kalendara sastoji se iz 83 dela, kako bi se omogućila njegova ažurnost kroz višegodišnji period s obzirom na činjenicu da meseci imaju različiti broj dana, a svaka četvrta godina je prestupna. Poseta časovničaru ipak će biti potrebna 2100. godine budući da prema gregorijanskom kalendaru svaka stota godina nije prestupna, pa će biti potrebno sitno podešavanje.
Od starog veka kada su se već sistematski posmatrale periodične promene i kretanje zvezda, planeta, Sunca i Meseca i njihovo trajanje se beležilo od najvećih do najmanjih intervala, kalendar je usko povezan sa satom, budući da oba u osnovi beleže istovrsne pojave, samo različitog trajanja. Današnji večni kalendari na ručnim satovima samo su sofisticirane izvedenice saznanja do kojih su došle još drevne civilizacije.



 


AMERIČKI PATENTI 
Između 1860. i 1875. godine u Sjedinjenim Američkim Državama dodeljeno je nekoliko patenata za mehanizme koji su pokazivali dan u nedelji, dan u mesecu i mesec u godini na posebnom brojčaniku koji se nalazio ispod brojčanika za očitavanje tačnog vremena. Prvi takav patent izdat je J.H.H. Hozu iz Itake, Njujork 17. maja 1853; međutim, nije bio u pitanju večni kalendar, budući da nije uračunavao prestupne godine, iako se prilagođavao različitom trajanju pojedinih meseci.
Atkins & Barit, takođe iz Itake, dobili su nešto više od godinu dana nakon toga, 19. septembra 1854, patent za prvi mehanizam večnog kalendara, koji su kasnije usavršili Mix Brothers (kupila ga je 1864. firma Seth Thomas Clock Co.). Bendžamin B. Luis iz Bristola patentirao je 1862. mehanizam u kome se zupčanici za godinu, mesec i datum okreću u istoj osi iza brojčanika na kome su označeni mesec i datum čineći ga verovatno najjednostavnijim mehanizmom večnog kalendara.

 


OSTALE TEME NEDELJE





Pretplatite se!

Pretplatite se!

Godišnja pretplata na časopis Satovi i nakit iznosi 580 dinara, a pretplata na Katalog satova 990 dinara. Cena za obe pretplate sa uračunatim troškovima dostave je 1570 dinara.