x
Newsletter prijava

Primajte najnovije vesti iz sveta satova i nakita!

Satoviinakit.rs - za prave ljubitelje satova i nakita

Digitalni mehanički satovi TEMA NEDELJE

Digitalni mehanički satovi

Digitalni sat pokazuje tačno vreme brojevima, a ne brojčanikom i kazaljkama, što znači da počeci njegove izrade sežu duboko u 19. vek

OBJAVLJENO: 31.05.2012

» Podeli na Facebooku


piše: Vesna Lovrić Plantić

Kad se spomene izraz digitalni sat, većina odmah pomisli na elektronske satove kojima pogon daje baterija, kao oscilator koriste kristal kvarca, a tačno vreme se očitava na LED, odnosno LCD, displeju. Međutim, striktna definicija digitalnog sata je da “pokazuje tačno vreme brojevima, a ne brojčanikom i kazaljkama”. To u suštini znači da počeci izrade digitalnih satova sežu duboko u 19. vek.

BEZ KAZALJKI
Ako bismo pak temu proširili i na kućne satove, mogli bismo govoriti i o časovnicima kod kojih se ne pomeraju kazaljke, nego brojčanik. Takvi su, na primer, revolving-band clocks, tj. satovi s obručem koji se okreće. Reč je o časovnicima gde se tačno vreme iščitava na prstenu na kome se nalaze brojčane oznake i koji se okreće u odnosu na fiksni marker. Poreklo tih merača vremena treba tražiti u gotskim satovima s pokretnim brojčanikom koji su isto tako imali fiksni pokazivač, a prvi put su se koristili na satovima-kuglama u 16. veku. Varijanta satova-kugli bili su časovnici koji su počeli da se izrađuju sredinom 17. veka, a njihov mehanizam je s nemirnicom kao oscilatorom smešten u metalnu kuglu na kojoj je bio brojčani venac koji se rotirao, dok je indikator bio fiksni. Zanimljivo je da je mehanizam sata pokretala težina samog časovnika, budući da je bio okačen o uže namotano oko bubnja unutar sata; kako je vreme proticalo, sat se sve više spuštao. Kako bi se ponovo navio, podizao se do vrha užeta, a opruga koja pokreće bubanj namotala bi uže.
Isti princip imaju i satovi s brojčanikom bez kazaljki. Reč je o časovnicima kod kojih se brojčanik okreće horizontalno (obično ima dva nezavisna kruga, odnosno venca, sa oznakama časova, odnosno minuta). Ti satovi, retki u epohi Luja XV, u doba klasicizma su se izrađivali u većem broju. S obzirom na tip brojčanika, njihova funkcija nije bila precizno pokazivanje vremena, nego prvenstveno dekorativna. Obično su kućišta stajala na visokim postamentima u obliku stuba ili kocke, a imala su formu urne ili kugle.
Dakle, kućne satove s pokretnim brojčanikom, bez kazaljki, nalazimo već u 16. veku.

JUMP HOUR
Kada, pak, posmatramo segment ličnih merača vremena, tačnije mehaničkih džepnih i ručnih časovnika, onda primerke s digitalnim pokazivanjem vremena obično nazivamo jump hour satovima. Šta je to jump hour sat? Dok standardni časovnici pokazuju vreme tako što se kazaljke rotiraju nad brojčanikom na kome su ucrtane oznake za časove i minute, na tim satovima tačno vreme se iščitava kroz prozorčiće s brojevima. Brojevi se nalaze na pokretnim diskovima ili trakama koje pokreće mehanizam. Treba spomenuti da, kao što već sam naziv jump hours implicira, oznake za sate koje su ispisane na ivici rotirajućeg kruga u jednom trenutku “uskoče” u prozorčić; istovremeno, brojevi za minute i, eventualno, sekunde kreću se kontinuirano. I satni disk se stalno okreće, međutim, malo pre punog časa jedna opruga potisne polugu trouglastog završetka koja uskoči u prostor između dva zuba što izaziva nagli skok određenog dela diska na kome se nalazi broj.
Pretpostavlja se da je prvi digitalni džepni sat izradio časovničar Blondo za francuskog kralja Luj-Filipa Orleanskog oko 1830. godine. U pitanju je unikatni časovnik, međutim, industrijska proizvodnja te vrste satova započela je osamdesetih godina 19. veka, a patent za njih dobio je časovničar Jozef Palveber iz Salcburga 1882. i 1883. godine. Već godinu dana kasnije patent je otkupila časovničarska firma International Watch Co. koja je u narednih nekoliko godina proizvela čak 20.000 takvih satova. Istovremeno dozvolu za proizvodnju časovnika s digitalnim pokazivanjem tačnog vremena dobila je i fabrika Cortébert.
I druge firme su se, naravno, trudile da dođu do licence za izradu satova koji su u to vreme bili pravi hit, tako da su ih za desetak godina, koliko je trajala moda jump hour satova, proizvodile i većinom danas malo poznate firme kao što su: Gedeon Thommen, Aeby & Landry, A. Kaiser, Durrstein / A. Lange, Gurzelen / Louis Brand, Wittnauer, Minerva, Favorite i SADA.

RUČNI SATOVI
Nakon prvobitnog oduševljenja časovnicima koji su se razlikovali od uobičajenih merača vremena, nastupila je pauza od tridesetak godina. U međuvremenu su džepne satove sve više počeli da zamenjuju ručni, naročito posle Prvog svetskog rata, kada su se zbog praktičnosti prvi put masovno upotrebljavali u vojsci.
Prema za sada dostupnim podacima prvi ručni sat s digitalnim pokazivanjem vremena pripisuje se prestižnoj časovničarskoj firmi Audemars Piguet koja je 1921. lansirala takav časovnik koji je pokretao mehanizam kalibra HPVM10. Sat je imao pravougaono, zatvoreno kućište, umesto brojčanika samo dva otvora - gornji četvrtasti kroz koji su se iščitavali časovi, donji srpasti s fiksnim markerom ispod koga se rotirao krug s oznakama za minute. Vrlo slično izgledali su i satovi drugih firmi koje su malo kasnije počele da proizvode digitalne časovnike. Neki su, poput Ralca iz 1935, imali i dodatni otvor za prikazivanje sekundi.
Posle Drugog svetskog rata digitalni časovnici su privremeno izašli iz mode da bi se sedamdesetih godina prošlog veka proizvodnja te vrste satova obnovila, a predvodile su je firme Damas i Lanco. Satovi Damas, brend firme Béguelin & Co. SA, Tramelan (-Dessus), Švajcarska, iako su proizvedeni pre skoro četrdeset godina, izgledaju i danas iznenađujuće moderno. Geometrijski koncipirano čelično kućište s narukvicom od istog materijala koja čini njegov logični produžetak i horizontalnim pravougaonim prozorom kroz koji se očitavaju sati, minuti i sekunde s brojevima ispisanim na rotirajućim diskovima. Mehanizam ima automatsko navijanje.
S druge strane, satovi Lanco odmah odaju vreme u kome su nastali. Uglavnom imaju malo zaobljeno pravougaono kućište s otvorima za očitavanje brojčanih oznaka za časove i minute u sredini lica sata, dok su levo naziv i logo firme. Brojčanik je najčešće zelen, plav ili crven, što su boje karakteristične za sedamdesete godine prošlog veka.

DIZAJNERSKI SATOVI
Satovi s digitalnim pokazivanjem vremena često su bili izazov za dizajnere. Fransoa de Bašmakof koji je diplomirao na pariskoj École des Beaux-Arts postao je 1968. dizajner francuske firme Lip. On je oblikovao nekoliko modela ručnih jump hour satova na čije su kućište mogle da se pričvrste različite metalne narukvice, a pokretao ga je automatski mehanizam AS 1902.
Tačno četiri decenije kasnije ista firma je pod imenom Mythic lansirala sasvim novi koncept dizajnerke Priske Brike s tri vidljiva rotirajuća diska. Tačno vreme se očitava kroz ovalni otvor učvršćen za ivicu brojčanika.
Stepan Sarpaneva, mladi finski časovničar i dizajner, dobitnik nagrade Red Dot Design Award za 2009, prošle godine je za privatnog naručioca koji je posedovao stari mehanizam kalibra AS 1902 oblikovao unikatni ručni sat. Koristio je kućište Korona DLC veličine 4,4 mm, dok je gornja površina rebrasta, pa se kroz nju vide diskovi s oznakama za časove i minute koje se očitavaju kroz prozorčić levo od centra. Zanimljivo je da je Sarpaneva kao u ogledalu okrenuo broj 4 na satnom disku. Model je nazvao Korona JBG Piece Unique.
Danas, kada se često izrađuju replike ili izvedenice tzv. vintage modela, mehanički satovi s digitalnim pokazivanjem vremena ponovo su našli svoje mesto i u proizvodnim programima poznatih časovničarskih firmi. Jedna od takvih je i Breitling koji je za Bentley izradio model Flying B, u koji je ugrađen vrhunski mehanizam kalibra 28B s automatskim navijanjem, COSC sertifikatom hronometarske tačnosti i 38 rubina. Međutim, iako ima jump hour mehanizam, samo se časovi očitavaju kroz prozorčić na poziciji broja 12, dok minuti i sekunde imaju klasične brojčanike s kazaljkama. Vrlo slično je koncipiran i model Don Giovanni Cosi Grande koji je 2009. lansirao Raymond Weil. Audemars Piquet se priključio skupocenim Jules Audemars Jump Hour Minute Repeaterom čija se cena kreće oko trista hiljada dolara.


 

Raymond Weil: Don Giovanni Cosi Grande
I Raymond Weil među svojim kolekcijama ima model sa skočnim satima, a to je Don Giovanni Cosi Grande. Časovnik je mehanički hronograf s automatskim navijanjem, napravljen od nerđajućeg čelika, a osim skočnih sati ima i funkciju datuma s displejom na 12 časova. Krunica je ukrašena logom RW.

Audemars Piguet: Jules Audemars Jump Hour Minute Repeater
Ručno navijani minute repeater sat ima funkciju skočnih časova, ali i malu sekundaru smeštenu u posebnom podbrojčaniku na šest sati. Model je izrađen u ograničenom broju primeraka od platine s inicijalima AP na sigurnosnoj šnali i pozadinom kućišta od platine.

Breitling Flying B
Jedan od novijih modela popularnih jumping houra, odnosno skočnih sati je i model Flying B, Breitling for Bentleyja. Funkcija skočnih sati smeštena je na istaknutom mestu, na 12 sati, a model pokreće Breitlingov kalibar 28B sa samonavijajućim mehanizmom i sertifikatom COSC-a. Pozadina kućišta je ukrašena Bentleyjevim Flying B.

Moda se ponavlja
Zanimljivo je kako se moda jump hour satova ciklično ponavlja svakih četrdesetak godina – osamdesetih godina 19. veka, zatim dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, pa sedamdesetih i, naposletku, danas. Hoćemo li doživeti njihov naredni bum koji će uslediti, ako se ovakav trend nastavi, sredinom dvadeset prvog veka?
 


OSTALE TEME NEDELJE





Pretplatite se!

Pretplatite se!

Godišnja pretplata na časopis Satovi i nakit iznosi 580 dinara, a pretplata na Katalog satova 990 dinara. Cena za obe pretplate sa uračunatim troškovima dostave je 1570 dinara.