x
Newsletter prijava

Primajte najnovije vesti iz sveta satova i nakita!

Satoviinakit.rs - za prave ljubitelje satova i nakita

Srba Mihajlović INTERVJU

Srba Mihajlović

Danas možete biti i odličan časovničar i imati dobru reputaciju, ali ako vam radnja nije dovoljno luksuzna, ne možete da imate servis, ističe beogradski časovničar Srba Mihajlović

OBJAVLJENO: 11.04.2014

» Podeli na Facebooku


Vreme diktira promene

piše: Biljana Soldatović
snimio: Dalibor Danilović

Budućnost klasičnih časovničarskih radnji nije ružičasta, zaključuje Srba Mihajlović koji u centru Beograda, u Terazijskom pasažu 5, u radnji koju je 1955. otvorio njegov otac Ilija, dočekuje već i treću generaciju mušterija. U omalenoj radnji, na zidovima stoje uramljeni sertifikati Ulysse Nardina, Zenitha, Breitlinga, Choparda, ETA-e. Nastavljajući ono što je njegov otac započeo još 1938. godine, kada je počeo izučavanje zanata u Nišu, Srba je časovničarstvo prvo učio uz oca, a zatim na samom izvoru, u Švajcarskoj.

VAŽNA ŠVAJCARSKA

- Jedan stariji kolega mi je sugerisao da ne mogu da radim ovaj posao ako ne odem u Švajcarsku. To je bilo tačno. Prvo sam otišao u ETA-u i tamo završio seminare za mehaničke satove, za kvarcne satove, i dva za hronografe. Onda sam dva puta išao u Chopard, bio sam na seminaru u Ulysse Nardinu, u Zenithu sam završio osnovni i komplikejšn seminar, a dva seminara sam završio u Breitlingu. Kada je išao na seminar u Zenith, poneo je pismo s kraja četrdesetih godina prošlog veka u kome iz ove fabrike satova njegovom ocu odgovaraju na molbu da mu isporuče neke delove.

- Pokazao sam im ta pisma. Kopirali su ih za svoju dokumentaciju, a mene počastvovali time što sam u fabrici dobio 15 minuta da u jednoj prostoriji uzmem sve što mi je potrebno za posao. I, napravili su jedan seminar samo za mene. Švajcarci poštuju svoju, ali i tuđu tradiciju. Bar je tako bilo nekad, kada je radila stara garda časovničara i menadžera. Sada se stvari menjaju.

USLOVI FIRMI

- Danas možete biti i odličan časovničar i imati dobru reputaciju, ali ako vam radnja nije dovoljno luksuzna, ne možete da imate servis. To je, na primer, jedan od zahteva predstavništva Breitlinga iz Beča. Pojedine firme vas uslovljavaju time da kupite i napravite lager delova među kojima ima mnogo toga što vam nikada neće trebati. Drugim rečima, oslobađaju se svojih viškova i uslovljavaju vas da to kupite, a svake godine ima i dodatnih uslova.

U ETA-i, najvećoj kući mehanizama, odnosno fabrici koja pravi blanko mehanizme za veliku većinu drugih proizvođača, Srba je upoznao mnogo kolega iz celog sveta.

- Preporučio bih svim mladim ljudima koji žele da se bave ovim zanatom da odu u ETA-u oni imaju još uvek besplatne kurseve, a pitanje je dokle će to biti. Jer, svake godine su u dilemi da li da ponovo za to izdvoje novac. U vreme kada je njegov otac osnivao radnju u kojoj Srba danas radi, delove za satove ste mogli da naručite čak i ako niste časovničar, a neki delovi su mogli da se dobiju i besplatno. Danas je teško postići kvalitetan servis i opstati ako niste u kontaktu sa zapadnim firmama, govori iskustvo gospodina Mihajlovića.

KRIZA ZANATA

- Zbog politike delova, između ostalog, časovničarski zanat je u krizi. Pojedine kuće, čak i one za koje imam sertifikat, postale su vrlo zatvorene po pitanju delova. Na primer Ulysse Nardin ima modele za koje kažu da je potrebno da na našem tržištu bude prodat određen broj primeraka da bi vam omogućili servis. Ili, imate modele sa silikonskim delovima, svaki dodir pincete ostavlja trag na njima, popravka takvih satova može i mora da se radi samo u fabrici. Još uvek je moguće dobiti zajedničke delove, npr. ETA-ine delove za univerzalne mehanizme koji se nalaze u većini brendova. S tim što oni rade personalizaciju mehanizama za pojedine brendove, pa nekada isti kalibri nemaju sve identične delove.

- I dan-danas imam delove za kalibre nekih satova iz dvadesetih godina, netaknute, u divnim kartonskim kutijama. To je više za muzej, pitanje je da li će se takvi satovi ikad pojaviti na popravci. Oni imaju vrednost ako ih ugradite, neugrađeni oni su samo gomila zupčanika. Sve manje je ljudi i u Švajcarskoj koji prodaju furnituru za stare modele. U Švajcarskoj i sada postoje galerije koje prodaju slike, alate, delove za satove i mehanizme koji su zaustavljeni u nekom postupku proizvodnje. Kad uđete u neku takvu galeriju, oni vam iznesu veliki broj kutija i kažu: „Tražite.“ Tu možete svašta da pronađete. Ja sam, na primer tako pronašao delove za neke satove koje inače ne bih mogao da popravim. Takva mesta ne postoje nigde drugde na svetu.


Časopis Satovi i nakit broj 6, godina III, zima 2009.


OSTALI INTERVJUI
  • Naši satovi su prava umetnička dela INTERVJU

    Naši satovi su prava umetnička dela

    Vlasnik slavne manufakture Bovet 1822, koja je ove godine odnela Zlatnu kazaljku za sat godine, ekskluzivno za Satove i nakit govori o nagradi, kupovini ...

    OBJAVLJENO: 20.12.2018
  • Omega nije modni brend, ali je u trendu INTERVJU

    Omega nije modni brend, ali je u trendu

    S predsednikom i CEO-om Omege ekskluzivno za Satove i nakit o projektu Orbis, modi i modnim trendovima, kultnim modelima, ambasadorima, Instagramu..... 

    OBJAVLJENO: 14.12.2018
  • Kćerki bih poklonila Constellation INTERVJU

    Kćerki bih poklonila Constellation

    O kvalitetu satova, modi, časovnicima kao modnim detaljima, Omegi i njenim najvažnijim modelima, Constellationu i Ladymaticu, ambasadorskoj porodici i ...

    OBJAVLJENO: 17.10.2018
  • Ljubitelji satova znaju sve više INTERVJU

    Ljubitelji satova znaju sve više

    Novi CEO Baume & Merciera, a donedavno zamenik CEO-a Jaeger-LeCoultrea, Žofroa Lefevr, ekskluzivno za Satove i nakit govori o čemu drugom nego o satovima

    OBJAVLJENO: 29.06.2018





Pretplatite se!

Pretplatite se!

Godišnja pretplata na časopis Satovi i nakit iznosi 580 dinara, a pretplata na Katalog satova 990 dinara. Cena za obe pretplate sa uračunatim troškovima dostave je 1570 dinara.